Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

На око 10 километара југоисточно од Параћина и око 2 км јужно од пута Параћин-Зајечар, на једној од страна брда Баба налази се манастир Лешје изнад истоименог села. Од како је постављен за старешину манастира 2004. године, отац Јован је потпуно преуредио храм, увео строга правила по најстаријем јерусалимском типику Светог Саве Освећеног, службе без скраћивања, као и кодекс облачења и понашања у овој светињи. Народ све више долази у манастир кроз чију порту само на дан Покрова Пресвете Богородице прође и до 5.000 људи.
Лешје је добило назив по лешевима који су остали по сечи народа и монаха који су у овој цркви извршили Турци у 16. веку. У манастирску светињу се не може ући без рукава, дуге сукње, са кармином, без мараме и са цигаретом.
- Има људи који се свађају са нама због ових правила, али ту нема попуштања. Шта ће остати од нас ако црква постане продавница, а вера трговина с Богом? Владика Николај је говорио: „Пошто-пото чувај веру, јер ће кад-тад из те вере никнути љубав. Ако изгубиш љубав, изгубио си много, али ако изгубиш веру, изгубио си све“. Само је духовни живот или тренутак који човек проведе у сусрету с Богом болница за све болести овоземаљске - почиње причу отац Јован, старешина манастира Лешје.

Отац Јован, чувен у Поморављу, али и шире, постављен је 2004. године за старешину Лешја пошто је шест година провео у Раваници.
- У Раваници сам код себе препознао да имам дар за градитељство и уређење и да је то блиско мојој души. То сам пренео и у Лешје, па је у последње четири године изграђена црква Покрова, конаци, уређена је такозвана Богородичина башта, градимо нову већу цркву, урадили смо просторију за паљење свећа и наш манастир свакодневно постаје оно што је био некада - поштована светиња - каже отац Јован.
Пре него што је постављен, у Лешју је постојала само црквица где је поп служио литургију једном у две недеље. Онима који први пут дођу у Лешје манастир са конацима и целокупним уређењем деловаће попут предела из руских бајки.
- Често одлазим у Русију, уз благослов епископа. Русија је за мене први пут била као за Колумба нови континент. У Русији при обичној градској цркви ради око 200 људи, што ме је зачудило јер код нас само свештеници и евентуално један клисар ради - прича отац Јован.
Отац Јован почео је да гради велику цркву која је посвећена Светом апостолу и јеванђелисти Јовану Богослову.
- Велика црква коју градимо је јединствена у српској архитектури, јер се код ње јавља грађевина у којој се испод цркве налазе келије и конаци за владику, старешину, монахе. У изворској води која је 12 степени у плусу вршимо погружавање деце. Ја јако волим децу и волим да одрастају под плаштом своје хришћанске православне вере. Нема ништа лепше од погружавања. Хиљаде деце сам тако крстио и никада ниједном ништа није зафалило - додаје отац Јован.
Манастирско имање простире се на још око пола хектара, где ће, како планира отац Јован, бити направљен мушки скит који би функционисао као скит на Светој гори. Тамо жене не би имале приступ, а био би намењен онима који крећу у монашки живот или келиотски начин живота. Они који су ишли на причест у Лешје кажу да се човек није причестио ако то није урадио код оца Јована. Строг и детаљан, како га описују, отац Јован је за четири године успео да потпуно обнови ову светињу. Они који долазе из Параћина ноћу надалеко могу видети крст у камену изнад манастира до кога је спроведена струја и који ноћу светли.
Скривено благо
Како легенда говори, на месту данашњег манастира се налази скривено благо, па су неки Лештанци стално прекопавали рушевине некадашње светиње. Ништа нису нашли, али су се наљутили када је отац Јован забранио копање како би средио манастир. Онда су почеле да колају ружне приче о њему, све док се једног дана лично лештански старешина није упутио у сеоску кафану и поручио мештанима да се више манастирско двориште и светиња неће прекопавати.
Модернизација
Манастир Лешје је специфичан и по томе што су свуда око цркве у којој се врши литургија постављени звучници, тако да се у време службе дуж дела Поморавља и Шумадије, који се виде са манастирске терасе, и дела Кучајских планина чују звона и псалми. Просторије су климатизоване, а звона поређана по величини дају фантастичну композицију. Отац Јован је и сам компоновао духовну музику. Лешје има и своју интернет презентацију www.manastirulesju.org.yu .
Анита Ђукић