Како може дијаспора да помогне Србији и да се активније укључи у њен политички живот? Које актуелне пројекте дијаспоре бисте издвојили као најважније?
- Бар три милиона Срба живи данас у расејању. Дијаспора је неотуђиви и органски део српског народа. Она има значајан интелектуални и финансијски капитал. Дијаспора је већ укључена економски, јер она, по извештајима НБС, шаље око пет милијарди долара годишње у матицу. Кључ је повратити поверење дијаспоре у матицу и поштено и искрено отворити врата за улагање. Они свакако треба да имају кључну улогу у лобирању и стварању новог и тачнијег државно-националног имиџа у иностранству. Друге димензије су историјске, емоционалне, културне, интелектуалне, етичке, економско-финансијске и политичке. У сваком од ових поља дијаспора би могла много да помогне на разне начине. Међутим, жалосна чињеница остаје да се од доласка Тита на власт до данас власт према матици понашала далеко више као маћеха него као мајка. Вољу за промену ових лоших односа мора да има владајућа елита. Народ то жели. Испитивања јавног мњења која је у неколико наврата у прошлости учинио Медиум Индеx увек су показивала да народ жели да се дијаспора укључи у све токове живота матице. И то са великом већином, негде између 60 и 70 одсто упитаних. Мора да се нађе та воља и прави начин да се премосте провалије прошлости.
Колико се мења слика Србије и САД?
- Не мења се. Постоји устоличени лош имиџ, који, наравно, српски противници и даље одржавају. Ево вам конкретног примера. Држава Вирџинија је недавно, у новом програму социјалних студија, означила Србе као пример модерног геноцида. Другим речима, као геноцидни народ. То је приметила особа српског порекла из просветних власти и успела је да се тако нешто избаци из програма. Ниједна влада у Србији од 1988. до данас није учинила нешто основно - није запослила једну јаку фирму за јавне односе и информације и другу за лобирање у Вашингтону. То је био и остаје катастрофалан и неодговоран став. Ниједна влада није погледала озбиљно и анализирала модел успешних активности других земаља у овом изузетно важном геостратешком пољу. На пример, Грчка је добар модел у Америци за нас. Жао ми је што морам да кажем да су Хрвати и Албанци такође добри примери успешног лобирања. Наравно, за успех треба имати добре односе са дијаспором. Ми тај однос никада нисмо имали нити га имамо.
С каквим тешкоћама сте суочени у лобирању за српске интересе у САД?
- Поред претходно споменутог катастрофалног државног пропуста да се организује информациони-лобистички фронт овде у Америци, и дан-данас постоји један тежак проблем. Наиме, српски национални и геополитички интереси нису били дефинисани пре и у току распада Југославије. Нису ни данас. Ми смо овде чекали неко објашњење где српски државни брод плови и у коју луку жели да стигне. Наравно, било је ту крилатица као „сви Срби у једној држави“ или „границе Србије су где су српски гробови“ и томе слично. То су пароле које су биле конфузне за Америку и које су други, српски непријатељи објашњавали Вашингтону из своје перспективе. То никако није државотворна стратегија. На паролама се не гради однос са најмоћнијом и једином светском силом на тој епохалној раскрсници светске историје која је била деценија 90-их.
Има ли могућности да Вашингтон подржи нове преговоре о Косову, с обзиром на то да је већ признао његову једнострано проглашену независност?
- Ако се Срби и Албанци договоре да преговарају, Америка неће сметати. И верујем да ће Вашингтон, шта год да се у том случају договори, то подржати.
Јелена Тушуп