Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Рођен је 10. aвгуста 1878. године. Био је композитор и музички посац, наставник музике у Српској гимназији, хоровођа и организатор музичког живота у Новом Саду, аутор вокалних и клавирских дела и сценске музике. Посебну пажњу посветио је обради српске народне музике, а бавио се и теоријом музике.
У скоро свим периодичним часописима и дневној штампи тога времена (Бранково коло, Летопис Матице Српске, Застава, Слога) објављивао је текстове из области музике и музичке педагогије (Певање као педагошко средство и корист његова, Како треба учити музику у препарандији и богословији, Наше црквено појање и друге). Низ чланака о Савезу српских певачких друштава проузроковали су оштру јавну полемику са Петром Коњовићем.
Покренуо је нотну едицију Српска музичка библиотека и часопис Српски музички лист (у историји српског издаваштва, хронолошки трећи музички лист у Срба). Написао је и објавио два уџбеника: Клавир и учење клавира (1901.) и Теорија правилног нотног певања (1904.).

Записивао је народне и српске црквене мелодије и користио их у својим композицијама за клавир, хорским делима, комадима са певањем и у опери Кнез Иво од Семберије. Српско црквено појање је упоређивао са појањем других народа на путовању за Хиландар са хором карловачких богослова у лето 1911. године. Обраћао се лично преосвећеном господину Лукијану Богдановићу, православном епископу будимском, у вези са предлогом за редиговање српског црквеног појања (1907.).
Дела: опера "Кнез Иво од Семберије", збирка соло песама "Песме љубави", хорске песме "Соколи", "Еј, ко ти купи", "Зрачак вири", "Из српске градине".