Он је и овом приликом у потпуности негирао тврдње Караџића да му је, као амерички преговарач, обећао слободу у замену за повлачење из политичког живота.
„То је једна апсурдна и смешна лаж, коју Караџић већ годинама шири. То није ништа више, него још једна лаж најмалигнијег човека који постоји у Европи“. На констатацију листа да, дакле, нема никаквих писаних споразума о његовом обећању Караџићу, он је одговорио да такав документ „наравно, не постоји, јер тако нешто никад није ни дато“. Наглашавајући да не постоји никакав споразум ни између Караџића и ЦИА, нити усмени договор, Холбрук је рекао да је „све то чиста фантазија“.
У ЛАЖИ ГА УХВАТИЛИ - МУСЛИМАНИ!
Иако Холбрук упорно негира постојање споразума са Караџићем, њега су у лажи ухватили нико други него - муслимани! Изетбеговићев функционер и амбасадор у Њујорку Мухамед Шаћирбеј потврдио је да је било договора Американца и председника Српске.
Захваљујући овом договору Радован Караџић се неколико година после потписивања Дејтонског споразума слободно кретао Републиком Српском, која је и тада као и сада препуна белосветских шпијуна и ловаца на српске главе, који би једва дочекали његово хапшење.
Поводом недавних Холбрукових оцена да би Караџић био добар нациста, бивши амерички посредник за Балкан је рекао да је Караџић „проналазач етничког чишћења“, што је, како сматра, друга реч за геноцид.
- Од три најгора човека на Балкану - Милошевића, Младића и Караџића - Караџић је најгори. Младић је био убица, Милошевић опортуниста који је финансирао рат, а Караџић најгори од најгорих - рекао је Холбрук, који тврди да је бивши председник РС „одговоран за смрт десетина хиљада људи“. - На крају, Караџић је тврдио да су муслимани сами инсценирали масакр на пијаци у Сарајеву. Истина је, међутим, да је Караџић лично подстакао атентат - тврди Холбрук.
Управо је масакр на сарајевској пијаци био „иницијална каписла“ за злочиначко НАТО бомбардовање Републике Српске, исто као што је „случај Рачак“ (у фебруару 1999. године) био повод за агресију Алијансе на Савезну Републику Југославију.
Али, истине ради, треба подсетити оно што је најважније - а што Холбрук покушава да подметне Караџићу - да су масакр извршили сами муслимани како би испровоцирали НАТО бомбардовање Републике Српске! Пошто није могла да оствари ниједан успех на бојном пољу - у једном тренутку Срби су држали више од 70 одсто територије БиХ - Армија БиХ гранатирала је сопствени народ у опкољеном Сарајеву!
У другом нападу на пијацу Маркале 28. августа 1995. убијена су 34, а рањено је 78 цивила. То је био знак да већ наредног дана, на готовс спремна крвожедна Алијанса (која је, очигледно, само чекала неки повод) започне немилосрдно бомбардовање војске и цивила у Републици Српској.
Ову злочиначку заверу практично је потврдио и холандски генерал Корнелис Николаи, који је у то време био начелник штаба Унпрофора. Он је на суђењу генералу Војске РС Драгомиру Милошевићу пред Хашким трибуналом изјавио како „није сигуран да је граната била испаљена са српских положаја“. Холандски официр је као сведок изјавио да је „био збуњен резултатима УН истраге масакра“ и додао „како му је било чудно да нико није чуо ниједну од пет минобацачких граната од 120 милиметара које су погодиле пијацу“, и да ниједну од њих „нису регистровали ни софистицирани радарски системи за утврђивање правца из којег долази ватра“, којима је у то време располагао Унпрофор. Срби су тврдили, али то нико није желео да чује, да су гранате активиране на самој пијаци, како би се свету представила „српска агресија“. Међутим, сведочење холандског официра није помогло генералу Милошевићу, који је осуђен на чак 33 године затвора! И сада, „Прљави Дик“ исту лаж користи у безочним нападима на Радована Караџића.
Слично Маркалама, муслимани су током читавог рата прибегавали лукавствима и масакрирању сопственог становништва како би изазвали страну интервенцију и променили ток рата.
Поред злочина у Бакаревој улици, на Добрињи и Халачима, у Будаковићима, Бољаковом потоку и на Алипашином пољу, муслимани су посебно били свирепи према својим сународницима у Улици Васе Мискина и још једном на Маркалама. У Васе Мискина, док су цивили чекали у ред за хлеб, 27. маја 1992. године страдало је 26, а рањено 108 људи, док је на Маркалама, 5. фебруара 1994. године погинуло 68, а рањено 144 људи.
Петар Пашић