Отац Драгиша и мајка Зорица имају четворо деце, ћерке Веру и Наду и синове Слободана и Миодрага. Ћерке и син Слободан су тројке. Долазе из Србије због низа хируршких операција за њихову слепу децу. После порођаја тројке су биле у инкубатору услед чега је двоје деце потпуно ослепело. После прве операције у Бостону, дечак и девојчица једва да могу да препознају веће објекте испред њих. Додатни хируршки захвати би им омогућили да поврате вид. Средства неопходна за операцију су велика и неопходна.
Ове млади људи иако без физичког вида имају богат духовни вид. Бог их је подарио са прелепим гласовима, а они су тај дар искористили за извођње традиционалних Српских народних и духовних песама. Сви који су их чули се слажу у једноме. Њихово певање код публике изазива јединствено узбуђење и усхићеност. У исто време изазива и радост и тугу.