У бици кoд Шeгeшвaрa, 31. јула 1849. године, пoгинуo je вeлики мaђaрски пeсник и рeвoлуциoнaр Шaндoр Пeтeфи, jeдaн oд вoђa нaциoнaлнoг пoкрeтa 1848. године.
Отац му је био Србин Стеван Петровић, мајка му је била Словакиња Марија Хрузова, а Шандорово крштено име је Александар. Сматра се најталентованијим и најбољим мађарским лирским песником 19. века. Још као гимназијалац је почео да пише и објављује поезију.
У бурним годинама које потресају већи део Европе, веома се истиче као ватрени мађарски националиста, поборник републике и присталица револуције. Године 1848. долази на чело пештанске омладине и постаје убрзо идеолог мађарске револуције за отцепљење од Хабзбуршке монархије и осамостаљење Мађарске.
Међутим, убрзо мађарски племићи преузимају руководство улазећи у договоре са аустријским двором о повластицама и уступцима. Револуционар Шандор се придружује побуњеничкој војсци која креће у рат против Хабзбуршких трупа. На несрећу по побуњенике Русија се активно укључује у догађаје подржавајући бечки двор, а у намери да се угуши револуционарни републиканизам.
Његова поезија је имала велики утицај на јужнословенске песнике, посебно на Ђуру Јакшића и Јована Јовановића Змаја. Најпознатија дела су му "Петефијеве песме", "Апостол" и "Витез Јанош".
Данас мост у Будимпешти носи његово име.
Избор песама
Ауторска права Радио Оаза 2026