Ради се са новим материјалима, а предвиђено је да он, поред емисионе сале, енергетског блока, телекомуникационе технике, буде осветљен да би могао да се види и ноћу, а да на 120 метру буде направљен кафић. Планирано је и да се у његовом подножју налази ресторан и коначиште у коме ће сви, који то буду желели, моћи да преноће. Председник одбора за изградњу Авалског торња и министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић посетио је градилиште и упознао се са досадашњим радовима. Том приликом он је истакао да је торањ на Авали један од најважнијих симбола града Београда и понос Београђана.
„Ми желимо да обновимо торањ, да он опет постане излетиште, део туристичког центра који ће обезбедити да у њега долазе туристи и гости и са којег ће се видети не само панорама Београда, већ и Шумадија и Војводина и на којем ће поново моћи да се организују лепа дешавања и где ће се дешавати и нове љубави“, рекао је Дулић.
Бетонски део торња ће имати 173 метра, а антенски стуб око 66 матара. Планирано је да буде фундиран на 8.60 метара испод земље што би му дало стабилност у случају земљотреса до 9 степени сеизмичности, а и померања приликом јаких ветрова ће на врху бити незнатна. Дулић је истакао да су средства за изградњу обезбеђена из државног и градског буџета, као и из средстава јавног сервиса Србије. Све одлуке о изградњи Авалског торња доносиће Одбор за изградњу који је формиран споразумом између РТС-а, предстравника Удружења новинара Србије, Града Београда и Владе Србије. Саобраћајни Институт ЦИП обавља стручни надзор, а предузећу „Ратко Митровић“ је  поверена изградња Торња.
Јелица Тапушковић

.