Рођен је 27. јула 1832. године, најизразитији представник романтизма у српској књижевности и један од најдаровитијих српских сликара 19. века. Писао је лирску, родољубиву, сатиричну, социјалну и епску поезију. Сликарство је учио у Сегедину, Темишвару, Пешти, Великом Бечкереку (садашњи Зрењанин), Бечу и Минхену. Затим је био учитељ у многим местима у Србији и предавао цртање у Крагујевцу, Пожаревцу и Јагодини. Немирног, слободољубивог и бунтовног духа, често је прогањан и отпуштан из службе.
Страстан, плаховите маште и пламених емоција, бунтован и слободољубив, писао је с романтичарским патосом песме о слободи и стиховане лирске исповести. Његове песме "На Липару", "Поноћ", "Мила", "Отаџбина", "Ја сам стена", "Ноћ у Горњаку", "Падајте браћо" - представљају врхунске домете српске романтичарске поезије. Написао је и драме у стиховима "Сеоба Србаља", "Јелисавета, књегиња црногорска" и "Станоје Главаш" и око 40 приповедака.
Дела Ђуре Јакшића по мом избору
На слици - Ђура Јакшић, аутопортрет (уље на платну, детаљ)
Мала сликарска изложба