У манастиру Српске православне цркве Хиландару, на Светој Гори у Грчкој, данас је прослављен празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице. То је најпознатија и најпоштованија српска икона чије трајање је чудесно као и сама историја манастира Хиландара који је обновио Свети Сава и његов отац Симеоном Мироточиви у 12 веку.
Икона Богородице Тројеручице била је породична драгоценост Светог Јована Дамаскина, који је чувао у својој кући у Дамаску почетком осмог века. Када му је исцелила десницу коју су му одсекли јер је писао против иконоборства, дао је да јој додају трећу руку, од сребра. Затим је отишао у манастир Светог Саве Освећеног и однео је са собом.
У 13. веку, заједно са иконом Богородице Млекопитатељнице и игуманским штапом Светог Саве Освећеног, према пророчанству овог светитеља, предата је Светом Сави Српском који је однео на Свету Гору у манастир СПЦ – Хиландар. У Хиландару је била до 13. века када је пренета у Србију, у манастир Студеницу. Међутим, почетком 15. века овај манастир постаје честа мета Турака и монаси су највећу драгоценост, икону учврстили на самар једног магарета и пустили да иде куда га води Богородица.
Магаре је прошло Србију, Македонију и стигло на Свету Гору. Зауставило се код манастира Хиландар где је сазидано поклоничко место у спомен на повратак иконе. Сваке године, па и данас, иде литија са иконом Тројеручице од манастира до њега у знак сећања на њен повратак у Хиландар.
Од времена Светог Јована Дамаскина па до данас испред иконе Пресвете Богородице Тројеручице забележена су разна чуда, многи су прогледали, бивали излечени а драго камење, злато и друге драгоцености које су они осталвјали сведоче о тим догадјајима. Током векова израђено је пуно копија ове прелепе иконе које се чувају у бројним српским црквама широм света, као и у другим православним светињама.
Данашња прослава почела је у четвртак ноћу свечаним бдењем у Саборној цркви а настављена Светом Архијерејском Литургијом коју је служио архиепископ охридски и митрополит скопски Јован уз саслужење хиландарског братства и бројних гостију из осталих светогорских манастира. Након службе монаси су у трпезарији Светог краља Милутина угостили своје посетиоце.
Хиландар је данас и велико градилиште, обнављају се делови који су изгорели у пожару пре четири године. Према проценама српских и грчких стручњака биће потребно десетак година да би се обновило све што је изгорело. Успешне обнове не би било без финансијске помоћи српске Владе и Минстарства културе и вера, као и националних установа које се баве заштитом наследја. Такодје, највећу помоћ изван државе, обезбедјује Српска православна црква а верници широм света прилажу за обнову ове велике светиње. Бројне фирме из Србије укључиле су се у разноврсне радове шаљући материјал и кваллификоване раднике. Упоредо са обновом Хиландара, који има непроцењиве ризнице, обнавља се и број монаха, данас их је 40. Тако се испуњавају речи владике Николаја Велимировића, да је Хиландар барометар српског народа.
Љиљана Синдјелић Николић
Ауторска права Радио Оаза 2026