Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Са ценом нафте од рекордних 140 долара за барел, возачи су почели озбиљно да упиру поглед у другачије гориво за своје аутомобиле, као и у нова, електрична возила.
Стручњаци, међутим, кажу да ће бити потребно пет до 10 година да ове алтернативе пусте корен јер је то велики производни изазов за ауто индустрију која годишње додаје 65 милиона нових аутомобила постојећој флоти од једне милијарде у свету.
У међувремену, фабриканти моторних возила и делова, нафтне компаније, па и прозвођачи електичних уређаја, нагађају којим путем ће возачи кренути и која ће технологија победити.
Аналитичари, наводи Ројтерс, кажу да се још не зна да ли ће победити електична технологија заснована на батеријама или биогориво.
Возачи ће бирати између електичних кола "на утичницу", дугопругашких бензинско-електичних "хибрида" или штедљивијих и ефикаснијих бензинских и дизел модела.
Владе, забринуте због глобалног загревања и обезбеђења сигурног снабдевања нафтом, дају, мање-више, подршку биогориву.

Хибридни аутомобили који имају комбинаију класичног мотора на унутрашње сагоревање, и електричног, на батерије, већ су популарни. Јапанска Тојота је продала 1,5 милион хибрида Приус од 1997. године и планира да хибриди достигну десетину укупне продаје до 2011.
У хибриду, електро-мотор аутоматски преузима погон при мањим брзинама у градској вожњи, док се бензински мотор већином користи при дугим путовањима. Батерија - акумулатор електро-мотора се пуни при кочењу и током рада бензинског мотора. Заједно, током градске вожње, комбинација мотора значајно смањује потрошњу горива и избацивање угљендиоксида.
Хибриди сад чине три процента годишње продаје аутомобила у САД, а аналитичари кажу да ће кроз пет година бити "широко присутни".
Други тврде да ће хибриди, као што је Приус, бити брзо превазиђени хибридима "на утичницу" који ће моћи да се напајају из електичне мреже.
Амерички Џенерал Мотрорс планира да његов хибрид Шеви Волт, стигне у продајне салоне 2010. године. Слична возила планирају ривалске, европске фирме, укључујући Мерцедес, Фолксваген и БМВ, као и јапанска Хонда.
Чист електрични аутомобил нема мотор са унутрашњим сагоревањем и дуго се борио да уклони слику о себи као експерименталном возилу баснословне цене или штедљивих "колица за голф". Проблем су биле и веома тешке и гломазне батерије - акумулатори.
Тесла Моторс из Калифорније, рекламира возило Роудстер (Роадстер) са максималном брзином од 200 километара на сат и радијусом кретања од 320 километара. Али, први купци још чекају на испоруку, две године пошто су уплатили по 100.000 долара за Родстер.
За оне који не могу да чекају, Вентури из Монака прави електрична кола за 460.000 долара и највећом брзином од 160 километара на сат. Продато је пет модела, а Вентури очекује 25 наруџбина.
Специјазивани ауто произвођач Тинк (Тхинк), из Осла, планира да направи 8.000 чисто електичних возила 2009. године и да их продаје по цени од само 20.000 евра. А савезнички концерн Рено-Нисан намерава да почне продају електичних аутомобила од 2010.
Развој електичног аутомобила зависи од батерија које морају да буду лаке, али да "спакују" довољно снаге за пут дужи од 160 километара. Прелазак светске ауто флоте на електричну алтернативу могао би да потраје 30 година, кажу стручњаци за развој литијумско-јонских батерија.
На другој срани, могуће је задржати постојећа кола а заменити гориво. Биогориво засновано на шећеру предњачи у Баразилу где 90 одсто нових аутомбила има моторе који сагоревају сваку мешавину.
У САД, пореске олакшице су помогле да биогориво из кукуруза сад чини два одсто потрошње на пумпама. Међутим, кукуруз као гориво није, бар не у ближој будућности, замена за бензин.
Резервоар стандардног америчког кукурузног биогорива, званог Е10, има довољно калорија да одраслог човека одржи ситим 11 дана. То указује на проблем коришћена хране као горива за аутомобиле, док у свету гладује 850 милиона људи.
Новине