У излетишту Савинац, недалеко од Горњег Милановца, јуче је обележено 180 година од рођења Вукове кћерке Мине Караџић (1828–1894), сликарке, песникиње и преводиоца.
– Прве стихове бележи као петнаестогодишња девојчица и већ тада себе открива као мисаону уметницу, прерано уозбиљену и превише скептичну. Вредне помена су њене „Белешке с пута по западној Србији 1850”. Но, највећи значај има Минин труд на превођењу наших народних умотворина на немачки језик. Преводе народних песама уступа песнику Августу Франклу, он их метрички сређује и објављује под насловом „Гусле”, 1852. године. Девет година касније, она ће, у Берлину, објавити превод српских народних приповедака и више од хиљаду пословица. Предговор је написао Јакоб Грим – рекао је историчар Саша Марушић, кустос Музеја рудничко-таковског краја.
Највећа Минина љубав било је сликарство. У почетку у класицистичком, затим у романтичарском маниру. Насликала је 50 слика, од којих је сачувано свега двадесетак. Њена „Девојка са виновом лозом” је један од најлепших женских портрета у српском романтизму.
Уз обележавање 180-годишњице рођења уприличене су две изложбе: учесника Ликовне колоније „Мина Караџић”, која овде постоји 15 година, и академског сликара Илије Драшовића.
Посмртни остаци Мине Караџић, њеног мужа Алексе Вукомановића и њиховог сина Јанка налазе се у савиначкој цркви, задужбини кнеза Милоша. Све троје су до 1905. године почивали на Ташмајданском гробљу да би, приликом прекопавања гробља, њихови остаци били пренети у породичну цркву Вукомановића на Савинцу.
Б. Ломовић
Ауторска права Радио Оаза 2026