Друга специфичност је што су сви виногради на једном месту. У вишечасовном обиласку овог виноградарског краја, уз пратњу водича, посетилац сазнаје да се винова лоза у овом крају гаји од времена Римљана. Посетилац може да види савремени процес прављења вина, старе подруме, а обилазак се завршава у салама за дегустацију вина уз неизбежне тамбураше. Све то гарантује, истиче Турика, да се из Вршца одлази са осмехом и са  боцом вина за успут.
Гостима се понуди да пробају целокупни портфолио „Вршачких винограда“ и храну која се слаже са вином, што је најбоља могућност да се посетиоци одлуче за одређени буке вина. Наш саговорник каже да га људи често питају које је најбоље вино, а одговор на то, заправо, не постоји и зато имају дегустације како би потрошачи пронашли вино по укусу.
Производња „Вршачких винограда“ има импозантне размере, јер се говори о милионима боца. Зависно од приноса, годишња производња, је од 6 -10 милиона литара квалитетног вина које се прави од 14 сорти грожђа, од којих су само две сорте црног. Овај крај је идеалан за гајење винове лозе, има умереноконтиненталну климу, а земљиште је погодно за гајење сорти које дају бела вина. Преовлађује италијански ризлинг, шардоне, рајнски ризлинг, мускат отонел, бургундац, а од црних сорти је најпознатија франковка. Постоји и једна аутохтона лоза креаца. Она се тешко гаји и од сунчаног интервала зависи квалитет доброг вина. То је стара сорта, а у компанији се надају да ће већ следеће године бити у њиховом асортиману.
Марин Турика каже да извоз чини 20% укупне производње и највеће количине иду у Босну и Херцеговину и Црну Гору, Русију, Аустралију, један мањи део у западну Европу – Швајцарску, Француску и Немачку, као и у Канаду.
Током лета се пију вина из прошлогодишње бербе, јер, према истраживањима ове компаније,  потрошачи радо се опредељују за свежа вина, каква су бела, која  расхлађена  могу да се пију и преко целе године.
Јелена Глигорић