Ево шта стварно једете

Ако вам се чини да су рибљи штапићи готово увек исти, без обзира на марку, не грешите. Ево од чега се заиста праве.

Рибљи штапићи један су од оних производа које готово сви знамо од детињства. Брзи су, једноставни, јефтини и некако увек исти - без обзира на произвођача.

Баш зато ретко се питамо шта су стварно, од чега се праве и какву рибу у њима уопште једемо.

Супротно ономе што сугеришу облик и амбалажа, већина рибљих штапића није направљена од целог филета рибе, него од тзв. рибље масе. Реч је о уситњеној риби која се меље, меша и обликује у препознатљиве правоугаоне облике, а затим панира и замрзава. Та маса може садржавати и воду, скроб, биљна уља, стабилизаторе и зачине - у зависности од произвођача и цене.

Риба која се најчешће користи је аљаски бакалар, ређе ослић, јер су неутралног укуса, релативно јефтине и лако се обрађују. Аљаски бакалар је бела морска риба која се у великим количинама лови у северном Пацифику и врло је честа у индустријској преради. Сама по себи није лоша ни неквалитетна, али у рибљим штапићима ретко кад долази у свом „природном“ облику.

Шта пише на декларацији рибљих штапића

На декларацијама често пише проценат рибе он се обично креће између 50 и 65 одсто, а остатак чине пох и додаци. Што је део рибе већи, то је производ ближи ономе што бисмо интуитивно очекивали под рибљим штапићима.

Ако вам се чини да су рибљи штапићи готово увек исти, без обзира на марку, не грешите. Уситњавање рибе брише разлике у текстури и укусу, а панирање и зачини додатно изједначавају утисак. Баш зато ретко кад ћете у њима препознати конкретну врсту рибе - све се своди на благи „рибљи“ укус и хрскаву корицу.