Уочи годишњице доношења Резолуције 1244 и завршетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, стручњаци подсјећају да је током НАТО агресије 1999. године територија земље контаминирана употребом муниције са осиромашеним уранијумом и загађена другим канцерогеним хемијским материјама.

Потребно је, истичу, да се утврди и научно доказажу евидентне дугорочне последице НАТО агресије по здравље и животну средину.

Током 78 дана НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије гађани су војни и цивилни циљеви, међу њима и хемијска постројења, што је узроковало загађење опасним и токсичним материјама. Бачено је више од 15 тона осиромашеног уранијума, чији је период полураспада 4,5 милијарде година, упозоравају стручњаци.

- То се ради о контаминацији, и то интерној контаминацији, дакле он је опасан једино када га путем руку или исхране, пре свега водом, ако се нађе у ланцу исхране онда је у унутрашњости организма он је изузетно опасан, дакле, и то је проблем - рекао је Јагош Раичевић, некадашњи руководилац пројекта чишћења осиромашеног уранијума на југу Србије.

Генерал у пензији Слободан Петковић каже да је то био злочин у рату и геноцид у миру јер су свесно коришћена средства која ће оставити дугорочне последице на здравље људи и животну средину.

- Опасност је вечита, код нас народ умире, ми смо од неколико хиљада оболелих, прошле и ове године смо дошли до броја 42.000 оболелих од карцинома разних врста и разних болести на годишњем нивоу, и зато је то геноцид у миру, и то ће трајати - каже генерал у пензији Слободан Петковић, специјалиста за АБХО.