Појас Пресвете Богородице манастиру Ватопеду

Фреска која приказује Светог кнеза Лазара као ктитора и дародавца манастира Ватопед на Светој Гори. На њој је он приказан како у рукама држи једну од најзначајнијих хришћанских реликвија - Појас Пресвете Богородице. Према предању, Пресвета Богородица је сама саткала овај појас од камиље длаке. После њеног Успења, појас је предат апостолу Томи. Реликвија је вековима чувана у Константинопољу, али је током 12. века, после византијског пораза од Бугара, доспела у руке бугарског цара Асена.

Срби су дошли у посед ове светиње после победа над Бугарима у 14. веку. Свети кнез Лазар Хребељановић је реликвију чувао као велику породичну и државну драгоценост, да би је на крају, заједно са делом Часног Крста, поклонио манастиру Ватопед.
Лазар је на фресци приказан са круном, у владарској одежди, што наглашава његов статус „цара" у народној традицији и ктиторски однос према Светој Гори. Натпис на фресци га често идентификује као „Лазара, кнеза Србије".

Захваљујући својим богатим прилозима, кнез Лазар се сматра другим ктитором Ватопеда (након византијских царева). Он је, између осталог, прекрио оловом кров саборне манастирске цркве.

Појас се и данас чува у олтару саборног храма манастира Ватопед. 

Манастир Ватопед је други по хијерархији на Светој Гори и веома је блиско повезан са српском историјом у њему су се замонашили Стефан Немања (Свети Симеон) и Свети Сава пре него што су подигли Хиландар.

Друштвене мреже