Свака реликвија у хришћанском свету, почевши од сачуваних земних остатака светитеља (тј. моштију - од речи моћ, тј. Божја снага/светост која се преко њих пројављује), до икона и тканина које су биле у додиру са телом светитеља (или за које постоји такво веровање), материјална је манифестација вере. Хришћанство је материјална вера, а то значи да не одбацује свет или материју, већ иде за тим да исте преобрази. Путем материје се, у историји, манифестује оно што је есхатолошко, тј. преображено постојање у Царству Небеском, које долази. Зато искуство ,,духовног” за хришћане није и не може бити одвојено од ,,материјалног”. Напротив, у историји се духовно (а то за православне не значи ништа друго него оно што је од Духа Светог и у вези са Духом, као личношћу Свете Тројице) једино и манифестује преко материјалног. Зато су реликвије ту да одрже везу између историје и есхатона, времена и вечности, материје какву познајемо и можемо искусити и ,,нове твари”, тј. будућег начина постојања које ће, из хришћанске перспективе, бити ослобођено постојање. Твар (материја) тог новог постојања јесу слобода и љубав.

Другим речима, присуство реликвија, и чин освећења (хлеба и вина, уља, воћа, простора и времена…), као и чин поклањања пред моштима, иконама и другим реликвијама (и њихово целивање), служе томе да омогуће контакт верницима са оним што је свето, са оним што долази од Духа и, у крајњој линији, са оним што долази из будућег Царства Божјег. Истовремено, то служи трансформацији (материјалног) света, какав познајемо у историји, у слободно постојање, утемељено на љубави. Коначно, све ове праксе такође служе да се избегне фикционализација вере, која, у одсуству везе са нашим искуством и материјом, постаје нешто чисто концептуално, апстрактно, и, коначно, нерелевантно и непотребно.

Тако и Богородичин појас - без обзира да ли је конкретна тканина прошла сав историјски пут који јој традиција приписује - служи као материјална веза са Богородицом, и преко ње са читавом историјом спасења о којој говоре хришћани.

Фото Зоран Илић

НиН, Давор Џалто
Узмимо учешће у свечаном испраћају Појаса Пресвете Богородице