Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Чије мошти почивају у Албанији

Српска и остале православне цркве у региону прослављају данас празник Светог Јована Владимира, првог српског кнеза чије мошти почивају у Албанији надомак града Елбасана.

Његов живот, владавина и мученичка смрт оставили су дубок траг у историји, али и у народном предању које се и данас чува кроз обичаје и веровања. Свети Јован Владимир сматра се првим српским светитељем, а његово име вековима симболизује праведност, побожност и страдање за веру. Српска православна црква и њени верници се сећају овог свеца 4. јуна уз разне обичаје и веровања.

Свети мученик Јован Владимир потиче из кнежевског рода Захумља. Његов деда био је Хвалимир, а отац Петрислав. Владара Дукље постао је око 1000. године и том облашћу управљао све до 1016. године. 

Његова владавина одвијала се у периоду великих сукоба између Византије и Самуиловог царства. Иако је био у савезништву са Византијом, није успео да одбрани своју земљу од цара Самуила, који је освојио Дукљу и заробио га у Преспи.

Љубав, заробљеништво и повратак на престо

Према предању из „Љетописа Попа Дукљанина“, у заточеништву га је заволела Теодора Косара, ћерка цара Самуила. Она је наговорила оца да је уда за њега, после чега је Јован Владимир ослобођен и враћен на власт, уз додатне територије којима је владао као вазал.

Историјски записи га описују као мирног, праведног и побожног владара који је избегавао сукобе и тежио стабилности у земљи.

Мученичка смрт

После смрти цара Самуила и промена на власти, Јован Владимир је 1016. године убијен по наређењу Јована Владислава. Према предању, погубљен је преваром, испред цркве у Преспи, где је и сахрањен. Његове мошти касније су више пута преношене - из Преспе у Дукљу, затим у Драч, а онда у манастир код Елбасана, где су чуване вековима. Данас се налазе у Саборном храму у Тирани.

Један од најпознатијих реликвија везаних за Светог Јована Владимира јесте крст који је држао у тренутку погубљења. Тај крст се и данас чува у породици Андровић из села код Бара и сваке године износи на литији на планини Румији.

Свети Јован Владимир се у традицији сматра заштитником града Бара, а верници му се обраћају за помоћ и заштиту. 

На иконама се најчешће приказује као владар са круном, често са сопственом одсеченом главом и крстом у рукама - симбол мучеништва и вере. Свети Јован Владимир заузима посебно место у православној традицији. Његов култ присутан је међу Србима, али и у ширем балканском простору, где се вековима поштује као светитељ који спаја историју, веру и предање. Од овог светитеља спас траже и Албанци. Верује се да свима помаже и да сви треба да му се обрате.

Живот и мучеништво Светог Јована Владимира остали су трајни симбол вере, праведности и страдања. Његова прича и данас инспирише вернике и подсећа на значај мира, толеранције и духовне снаге у тешким временима.

Телеграф

Митрополит Јоаникије у Бару: Крст Светог Јована Владимира штити овај град и народ