Шта се дешава?

Предлог за сада није конкретан грађевински пројекат, али показује колико озбиљно научници схватају ризике са којима се суочава AMOC.

Истраживачи Јеле Сунс са Универзитета у Утрехту и Хенк Дајкстра фокусирали су се на Берингов мореуз зато што кроз њега релативно слатка вода из Тихог океана доспева у Арктик, а затим и у Атлантик, преноси Futurism.

АМОC је кључни систем океанске циркулације који преноси топлу воду ка северу, а хладнију ка југу, формирајући огромну кружну струју. Овај систем има пресудан утицај на временске прилике широм света. Наставак глобалног загревања могао би додатно да га ослаби или чак доведе до његовог колапса, што би имало озбиљне последице по Европу, тропске регионе и источну обалу Сједињених Држава.

Користећи компјутерске симулације, истраживачи су утврдили да би брана могла да смањи доток слатке воде кроз мореуз и тако помогне да Атлантик задржи већу сланост, што би доприносило стабилности ове океанске струје.

Међутим, постоји значајан проблем - време је пресудан фактор. Ако би се баријера изградила док је AMOC још релативно снажан, могла би да допринесе његовом очувању. Ако би се, међутим, градила тек после значајног слабљења система, могла би да погорша ситуацију.

Зашто је то важно?

Ако би АМОC престао да функционише, Европа би могла да изгуби део топлоте коју тренутно добија преко Атлантика, што би довело до знатно нижих температура. Обрасци падавина у тропским областима могли би да се промене, док би ниво мора дуж источне обале САД могао да порасте, додатно угрожавајући већ рањиве приобалне заједнице.

Међу научницима и даље постоји расправа о томе колико је АМОC данас ослабљен и колико је близу могуће тачке колапса. Студија се није бавила огромним практичним изазовима изградње баријере преко међународног поморског пролаза.

Таква брана могла би да поремети миграционе путеве морских врста, утиче на важне бродске руте и изазове геополитичке спорове између Сједињених Америчких Држава и Русије, истакао је Financial Times.

Шта би требало учинити?

Многи стручњаци сматрају да је смањење емисија гасова који загревају планету и ограничавање даљег раста глобалне температуре много реалније и ефикасније решење пре него што океански системи достигну критичне тачке.

Suns је овај предлог описао као „доказ концепта“ и нагласио да би изградња бране могла да буде „мера за најгори могући сценарио“.

Идеја није наишла на подршку британске метеоролошке службе Met Office.

„Met Office не подржава геоинжењерска решења за климатске промене, јер она често могу да имају озбиљне и непредвиђене последице“, рекао је портпарол ове институције. „Борба за спречавање раста глобалне температуре, чак и за делић степена, представља одрживији и прагматичнији приступ“, поручили су из Met Office-а.

Н1