„Последњи део ледене платформе испред глечера налази се на ивици распадања“, рекао је Лартер за Live Science. „Не знамо тачно како ће доћи до њеног лома, али је сигурно да ће нестати.“
Са површином приближно једнаком америчкој савезној држави Флориди, Твејтс је највећи глечер у Западној Антарктици. Ова огромна ледена река на појединим местима дебела је више од 2.000 метара и широка око 120 километара, што је чини најширим глечером на Земљи.

Глечер се убрзано топи још од осамдесетих година прошлог века и већ је изгубио стотине милијарди тона леда. Главни разлог за то јесте релативно топла океанска вода која продире испод ледене платформе и топи глечер при његовом дну, где лед лежи на тлу које се налази испод нивоа мора. Од 1992. године глечер се повукао за око 20 километара.

Моделирање пропадања овако масивних глечера изузетно је сложен задатак, због чега је тешко прецизно одредити када ће Твејтс коначно колабирати. Ипак, студија објављена 9. марта у часопису Geophysical Research Letters показала је да би до 2067. године глечер могао да губи између 180 и 200 милијарди тона леда годишње.

Постепени колапс Твејтса део је шире забринутости научника за будућност леденог покривача Западне Антарктике. Твејтс представља један од кључних стубова тог леденог система, јер спречава да се околни лед обруши у океан. Према подацима Британске антарктичке службе, уколико би се читав ледени покривач Западне Антарктике урушио, ниво мора порастао би за око 3,3 метра.

Колапс ледених покривача попут овог сматра се једном од преломних тачака у борби против климатских промена, односно тачком после које нема повратка. Када се такав праг једном пређе, настају трајне промене које није могуће поништити хиљадама година.

Источна ледена платформа Твејтса тренутно пуца на местима где је учвршћена гребеном на дну океана, као и на самом излазу глечера. Лартер наводи да се кретање на западној страни платформе, где се лед одваја, током последњих осам месеци приближно удвостручило.

Као и други делови антарктичког морског леда, али и сам глечер, ова платформа слаби под утицајем топлије и сланије воде која се из дубина Јужног океана подиже ка површини. Лартер истиче да проблем није толико у самом загревању, колико у променама циркулације океанских вода, али да све указује на то да је крајњи узрок ипак климатска промена изазвана људским деловањем.

„Међу научницима се и даље води активна расправа о томе како тачно функционише овај процес, али изгледа прилично јасно да промене западних ветрова на јужној хемисфери гурају топлу воду према антарктичком континенту“, рекао је Лартер. „А те промене ветрова део су ширег обрасца климатских промена којем данас сведочимо.“

Нова.рс, Милорад Миловановић