Од свих канадских провинција, у Квебеку је прошле године било највише депортација, скоро 46 одсто, а у прва четири месеца ове године тај проценат је надмашен, чак 55 одсто свих случајева у читавој земљи. Посебно су проблематична раздвајања породица, где су родитељи приморани да бирају ко ће бити депортован, а ко ће остати са децом рођеном у Канади, или пак када поступак укључује родитеља чији супружник или деца имају дозволу да остану у Канади.
По речима Марис Поасон, директорке социјалних интервенција у Welcome Collective, организације из Монтреала која помаже мигрантима, ради се о врло драматичним случајевима у којима би деца могла бити лишена једног родитеља на неодређено време. Највише што се успева је да дође до привременог одлагања поступка депортације.
Поасон је, заједно са групом адвоката, заговорника и политичара, апеловала на федералну владу да усвоји политику обуставе депортација које раздвајају породице.
Адвокат Ан-Сесил Кури Рафаел, потпредседница националног Удружења адвоката за избеглице, сматра да делује да је поступак депортације у супротности са канадским законским обавезама, као и са обавезама према Конвенцији Уједињених нација о правима детета, и одредбама Закона о имиграцији који инсистирају на поновном спајању породице.
Агенција CBSA је раније саопштила да чланови породица заштићених лица који испуњавају услове за подношење захтева за стални боравак нису нужно ’имуни од поступка депортације’. Агенција је законски обавезна да што пре депортује из Канаде све стране држављане који предмет извршне наредбе о депортацији.
Крајем марта, федерална влада је усвојила строги закон о азилу који ретроактивно поништава, према неким проценама, преко тридесет хиљада захтева за избеглице.
Тренутна имиграциона политика доводи до значајног погоршања система заштите избеглица, сматрају посланици чланови NDP-а.
Новине Торонто
Ауторска права Радио Оаза 2026