О такмичењу на којем је учествовала Југославија, без играча из хрватских клубова је написан велики број књига. У овом тексту ћемо се подсетити само неких занимљивости везаних за премијерно Светско првенство.

Од 13 земаља учесника из Европе су били само Југославија, Француска, Белгија и Румунија. Сви заједно су бродом Конте Верде стигли у Монтевидео. Са њима је путовао и један од оснивача такмичења Жил Риме који је пехар, намењен победнику, сакрио у кофер са личним стварима. Играло се на три стадиона. Велелепни Сентенарио није био готов за почетак првенства, на њему су утакмице почеле да се играју пет дана после отварања.

Први гол у историји светских првенстава постигао је Француз Лисјен Лоран. Његова репрезентација је победила Мексико 4:1 а Лоран се уписао у 19. минуту. За утакмице су карте биле приступачне великом броју људи па су сусрету били посећени. Првенство је пратило 590.500 гледалаца односно близу 33.000 по утакмици.

Утакмица између Француске и Аргентине (0:1) је била најгрубља. Судија је шест минута пре краја завршио утакмицу али је касније морао да врати играче на терен. Аргентину је водио са клупе Хуан Хосе Тамутаља који је био стар мање од 28 година. Сусрет између Аргентине и Мексика (6:3) обележио је први пенал који је успешно извео Мексиканац Мануел Росас и хет-трик гаучоса Гиљерма Стабилеа.

Највећа сензација на првенству је била победа Југославије против Бразила 2:1. Наша репрезентација је била најмлађа екипа са просеком нешто изнад 21 године и тај рекорд није надмашен. У одличној књизи „Мондијал кроз историју” Борис Латиновић наводи да је за утакмицу Југославије био везан још један рекорд. Дуел са Боливијом (4:0) судио је Уругвајац Франциско Матеучи који је једва навршио 27 година. Ни то није све. У полуфиналној утакмици против Уругваја (1:6), познатом по лошем суђењу, признању поготка домаћина првенства после враћања лопте у игру од стране полицајца. Један од помоћних судија је био Боливијац Саусед. Занимљиво, радило се о селектору Боливије. На том мечу, на његову интервенцију је поништен, по свим оценама, регуларан гол Југославије.

На утакмици Румунија - Перу (3:1), Пласиндо Галиндо, играч пораженог тима, је у 56. минуту, био први искључени играч на СП. На тој утакмици Румун Десу је постигао најбржи гол, већ у 95 секунду. Румуни су, пише Латиновић, имали велику подршку краља Кароља. Обећао је велике награде играчима а на самом такмичењу је био помоћник селектора Радулескуа.

Репрезентација Америке, која је са Југославијом освојила треће место, није имала ни једног Американца у саставу. Чинили су га играчи француског и енглеског порекла.

Меч за бронзу између Југославије и САД није одигран. За финале између Уругваја и Аргентине владало је велико интересовање. Стадион је био пун. Међу 90.000 гледалаца било је и 10.000 навијача Аргентине а велики број је био спречен да уђе у Уругвај. Како су оба тима имала своје предлоге о фудбалу којим ће се играти, донета је одлука да се у сваком полувремену користи друга лопта. Уругвајци су славили 4:2. Дан касније је био због тога нерадни дан, а незадовољни Аргентинци су правили нереде пред амбасадом Уругваја. у Буенос Ајресу, Дипломатски односи две земље су прекинути и обновљени су тек пред други светски рат.

Најбољи стрелац је са осам голова био Аргентинац Гиљемо Стабиле, а звезде првенства су били Уругвајац Хосе Андраде који није видео на једно око, капитен Хосе Насази и југословенски голман Милован Јакшић.

На слици велелепни стадион Сентинарио на којем је одиграно прво финале 

Политика