У Шпанији и Француској су температуре на многим мерним станицама прешле границу од 35 °Ц, а оборено је на стотине мајских рекорда.

У питању су температуре које су готово 10 °Ц више од просека за ово доба године - и последица су појаве „топлотне куполе”, поља високог притиска који је на овом пространству заробио топли ваздух, попут лонца на који је спуштен поклопац.

Мада се налазимо далеко од овог „лонца”, и у Србији је ових дана постало нагло топлије.

У Војводини, Београду и деловима централне и источне Србије, 25. мај је био први тзв. летњи дан ове године, са температурама преко 30 °Ц.

Врућине владају готово читавом Европом, са изузетком јужних делова Балкана: температуре су знатно изнад просека и у централој Европи (Немачка, Чешка, Мађарска…), у Скандинавији и Русији. Чак су и у Аустрији забележене температуре преко 30 °Ц.

Овакви топлотни таласи, који у мају доносе време које би и требало да буде ретко и усред лета, постају све чешћи и интензивнији у условима климатских промена.

Наиме, Европа се загрева брже од светског просека. А пораст просечне температуре значи да се померају и границе могућег када су у питању екстреми: догађају се временске епизоде које нису биле само мало вероватне, већ често и практично немогуће пре само неколико деценија.

Зато се очекује да ће температурни рекорди наставити да се обарају у будућности - како они летњи, тако и током пролећа, зиме, јесени. А време које је некада важило за екстремно полако постаје нормално и очекивано.

Клима 101, Никола Здравковић