Јустин тада није пристао да се ово окарактерише као „политичка подршка протесту“, какав је наратив Илић хтео да наметне.

Слично се десило и кад је Синод одлучивао о његовој судбини, током мајског сабора. Када је сад ражаловани Јустин оптуживан да је „обмањивао јавност са циљем да избегне црквену и канонску одговорност“, а тако што је ширио дезинформације да је „политички прогоњен због актуелне друштвене и политичке ситуације у Србији“.

Не, он је смењен због финансијских малверзација, уследило је објашњење, проистекло из закључака црквене инспекције, послате у епархијске канцеларије у Краљеву, нетом пошто је Јустин угостио измучене студенте са ДУНП-а, у манастиру Студеница.

Митрополиту је тако „нађено“ да је на своје име регистровао три предузећа (Трифора д. о. о, ЈЕЖ д. о. о. и Винарија манастира Студенице д. о. о.), „неовлашћено их оснивајући“, а затим и „продајући 34 црквене непокретности у Краљеву и Чачку“. Уз то је Јустин наводно „закључивао штетне вишемилионске уговоре, неовлашћено давао позајмице у вишемилионским износима разним привредним друштвима“, како је загарантовала црквена влада. А заправо, први међу једнакима, патријарх српски Порфирије.

Исти онај против кога је у фебруару ове године бивши љубљански парох Жељко Лубарда, преко Окружног тужилаштва у Словенији, поднео кривичну пријаву због мобинга, чија је био жртва, а у циљу да се заташка организована проневера црквеног новца. А тад је окривљени - Порфирије, био митрополит загребачки, вољен у народу, а посебно у рокенрол популацији.

Од тад је много воде протекло, доневши потпуно „преумљење“ патријарха, који је стао раме уз раме са државним врхом, и то на бази узајамних уступака. Зато је настрадао и бивши свештеник и професор на ПБФ-у у Београду, Вукашин Милићевић, као и теолог Благоје Пантелић, излучени из цркве у јануару ове године. А „криви“ због критике оваквих и сличних поступака СПЦ-а, односно, опет лично Порфирија, који је покренуо поступке њиховог анатемисања, практично им не дајући шансу да се одбране.

Слично се збило и у случају Јустина: обимну документацију везану за оптужбе, као и одговор митрополита на њих, чланови „пороте“ нису добили пре суђења на мајском сабору. А како је окривљени избачен из суднице (крипте Храма Светог Саве), није могао да се брани од нових напада. Од гласања су се уздржали Јоаникије, Теодосије, Игнатије, Григорије, Максим и Димитрије, док је одлука о смени прошла са 27 гласова. Понеких и двоструких, с обзиром на различите надлежности присутних архијереја.

Занимљиво је - а делује и коруптивно, то што је епископ нишки Арсеније, именован за администратора епархије Жичке још у фебруару, кад је Јустин у ствари рашчињен, за његову смену гласао у своје име, али и у име бившег митрополита. Можда би се с тим Јустин и сложио, прихвативши одлуку Синода мирно, рад да се врати монашком подвизавању, како кажу упућени.

Ипак, остаје му брига за своје блиске сараднике, првенствено за архимандрита Дамјана Цветковића, некадашњег финансијског секретара епархије, и даље у некој врсти кућног притвора. Изолованог негде у оквиру студеничког комплекса, без телефона и било које друге могућности контакта са спољашњим светом.

Имао би свргнути црквенодостојник да се секира и поводом многих других ствари, везаних за стање у СПЦ-у овде и у дијаспори. Да је налик својим противницима, стрепео би само над сопственом позицијом и последичним привилегијама.

Ово исходи закључак да већина уз патријарха није тако значајна, тј. обимна. А сигурно се (бар делом) тиче страха да се црквени систем и на њих може обрушити ако превише таласају.

Радар, Драгана Николетић