Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Вест да је митрополит жички Јустин Стефановић званично разрешен управљања епархијом током мајског архијерејског сабора, никог није изненадила, јер је овај монах старог кова превише одударао од актуелне политике СПЦ-а. Не, он није устао против очувања вере, литургијског поретка, нераскидиве везе цркве и народа, хришћанске саборности и милосрђа, чак напротив: дозволио је да група студената са Државног универзитета у Новом Пазару преспава у манастиру Студеница на свом ходочасничком пешачењу до Новог Сада. Где је 1. новембра 2025. организован комеморативни скуп за жртве пада надстрешнице на тамошњој железничкој станици.

Митрополит жички такође је упутио писмо патријарху Порфирију, још фебруара те године, скупа са још пет владика (Григоријем, Максимом, Димитријем, Јоаникијем и Иринејем Добријевићем), у ком они истичу да подржавају студенте и да се ограђују од поруке митрополита Давида који их је упоредио са усташама.

Јустин је подржао и побуњене пољопривреднике који су годину касније блокирали магистралне и друге путеве, у знак протеста против недостојанствено ниске цене млека, и чак лично присуствовао једном од протеста у Мрчајевцима. Разумевши борбу тих људи, „кичме ове земље“, за голи опстанак, како је истакао том приликом.
Тај црквени великодостојник стао је и уз еколошке активисте, сматрајући легитимном тежњу да живимо здраво. Заговарао је и „неотуђиво право свих грађана Србије да изразе своје мишљење на сваки могући демократски и ненасилан начин“, када се у августу 2024, председник Општине Кнић Срећко Илић жалио на то што се један парохијски свештеник јавно побунио против рударења литијума у том делу државе.

Јустин тада није пристао да се ово окарактерише као „политичка подршка протесту“, какав је наратив Илић хтео да наметне.

Слично се десило и кад је Синод одлучивао о његовој судбини, током мајског сабора. Када је сад ражаловани Јустин оптуживан да је „обмањивао јавност са циљем да избегне црквену и канонску одговорност“, а тако што је ширио дезинформације да је „политички прогоњен због актуелне друштвене и политичке ситуације у Србији“.

Не, он је смењен због финансијских малверзација, уследило је објашњење, проистекло из закључака црквене инспекције, послате у епархијске канцеларије у Краљеву, нетом пошто је Јустин угостио измучене студенте са ДУНП-а, у манастиру Студеница.

Митрополиту је тако „нађено“ да је на своје име регистровао три предузећа (Трифора д. о. о, ЈЕЖ д. о. о. и Винарија манастира Студенице д. о. о.), „неовлашћено их оснивајући“, а затим и „продајући 34 црквене непокретности у Краљеву и Чачку“. Уз то је Јустин наводно „закључивао штетне вишемилионске уговоре, неовлашћено давао позајмице у вишемилионским износима разним привредним друштвима“, како је загарантовала црквена влада. А заправо, први међу једнакима, патријарх српски Порфирије.

Исти онај против кога је у фебруару ове године бивши љубљански парох Жељко Лубарда, преко Окружног тужилаштва у Словенији, поднео кривичну пријаву због мобинга, чија је био жртва, а у циљу да се заташка организована проневера црквеног новца. А тад је окривљени - Порфирије, био митрополит загребачки, вољен у народу, а посебно у рокенрол популацији.

Од тад је много воде протекло, доневши потпуно „преумљење“ патријарха, који је стао раме уз раме са државним врхом, и то на бази узајамних уступака. Зато је настрадао и бивши свештеник и професор на ПБФ-у у Београду, Вукашин Милићевић, као и теолог Благоје Пантелић, излучени из цркве у јануару ове године. А „криви“ због критике оваквих и сличних поступака СПЦ-а, односно, опет лично Порфирија, који је покренуо поступке њиховог анатемисања, практично им не дајући шансу да се одбране.

Слично се збило и у случају Јустина: обимну документацију везану за оптужбе, као и одговор митрополита на њих, чланови „пороте“ нису добили пре суђења на мајском сабору. А како је окривљени избачен из суднице (крипте Храма Светог Саве), није могао да се брани од нових напада. Од гласања су се уздржали Јоаникије, Теодосије, Игнатије, Григорије, Максим и Димитрије, док је одлука о смени прошла са 27 гласова. Понеких и двоструких, с обзиром на различите надлежности присутних архијереја.

Занимљиво је - а делује и коруптивно, то што је епископ нишки Арсеније, именован за администратора епархије Жичке још у фебруару, кад је Јустин у ствари рашчињен, за његову смену гласао у своје име, али и у име бившег митрополита. Можда би се с тим Јустин и сложио, прихвативши одлуку Синода мирно, рад да се врати монашком подвизавању, како кажу упућени.

Ипак, остаје му брига за своје блиске сараднике, првенствено за архимандрита Дамјана Цветковића, некадашњег финансијског секретара епархије, и даље у некој врсти кућног притвора. Изолованог негде у оквиру студеничког комплекса, без телефона и било које друге могућности контакта са спољашњим светом.

Имао би свргнути црквенодостојник да се секира и поводом многих других ствари, везаних за стање у СПЦ-у овде и у дијаспори. Да је налик својим противницима, стрепео би само над сопственом позицијом и последичним привилегијама.

Ово исходи закључак да већина уз патријарха није тако значајна, тј. обимна. А сигурно се (бар делом) тиче страха да се црквени систем и на њих може обрушити ако превише таласају.

Радар, Драгана Николетић