Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Чувар моштију Свете Петке и уточиште Карађорђа

Иако се налази усред сремске равнице, далеко од обронака Фрушке горе, манастир Фенек вековима се сматра једном од најважнијих светиња фрушкогорског манастирског круга. У њему су чуване мошти Свете Петке, боравио је Карађорђе, а верници и данас долазе због мира, историје и чудотворног извора.

Када се помену фрушкогорски манастири, већина одмах помисли на шумовите падине Фрушке горе. Ипак, међу њима постоје и светиње које се налазе далеко од планинских обронака, усред сремске равнице.

Једна од најпознатијих је Манастир Фенек, смештен у атару села Јаково, на територији градске општине Сурчин, свега двадесетак километара од центра Београда.

Иако географски није на Фрушкој гори, Фенек се због свог историјског и духовног значаја сматра делом фрушкогорског манастирског круга и вековима представља важно место православне вере у Срему.

Светиња између историје и народног предања

Почетак манастира Фенек обавијен је легендама и народним предањем.

Према једном веровању, светињу је почетком 15. века подигао српски деспот Стефан Лазаревић, око 1410. године, када је изграђен храм посвећен Светој Тројици, односно Светим Три Јерарха.

Друго предање везује настанак манастира за породицу Ангелине Бранковић и њених синове Јована и Максима Бранковића, који су после смрти деспота Стефана наставили да брину о овој светињи.

Први сигурни писани траг о Фенеку датира из 1563. године, када се манастир помиње као светиња посвећена Светој мученици Параскеви.

Стара црква срушена је крајем 18. века, а између 1793. и 1797. године подигнут је нови барокни храм са високим звоником који и данас доминира сремском равницом.

Место где су чуване мошти Свете Петке

Током векова, манастир Фенек био је уточиште бројним драгоценим реликвијама и знаменитим историјским личностима.

Посебно место у његовој историји заузимају мошти Свете Петке, које су током 15. века пренете из Крушевца заслугом монахиња Евгеније и Јефимије, односно кнегиње Милице и деспотице Јелене Мрњавчевић.

Према предању, мошти Свете Петке у Фенеку су почивале скоро читав век, због чега је овај манастир постао једно од важних места њеног поштовања.

Манастир и данас чува драгоцену руку Свете Петке, док бројни верници посећују извор у порти за који се верује да има лековита својства.

Уточиште Карађорђа и српских устаника

Фенек је кроз историју имао значајну улогу и током борби за ослобођење Србије.

После слома Првог српског устанка 1813. године, у манастир су пренете драгоцености из Манастир Студеница, укључујући и мошти Стефана Првовенчаног.

У исто време, у Фенеку су уточиште пронашле српске војводе Младен Миловановић, Јаков Ненадовић, Сима Марковић и Лука Лазаревић.

У манастиру је једно време боравио и вожд Карађорђе Петровић са сином Алексом, о чему данас сведочи спомен-плоча на улазу.

Светиња која је преживела ратове

Унутрашњост храма Фенек разликује се од многих православних цркава, јер зидови нису осликани класичним фрескама, већ простор красе велике иконе.

Цркву је средином 19. века осликао земунски уметник Димитрије Петровић, али су многа дела уништена током ратова и услед влаге.

После великих разарања у Другом светском рату манастир је дуго био без монаштва, а озбиљна обнова почиње крајем 20. века, када Фенек добија статус споменика културе од великог значаја.

Духовна оаза надомак Београда

Данас братство манастира Фенек наставља дугу традицију рада и духовног живота.

Монаси се баве пољопривредом, пчеларством и производњом препарата од лековитог биља, док у оквиру манастира раде и дестилерија и винарија.

Захваљујући богатој историји, духовном значају и миру који пружа, манастир Фенек данас представља једно од најпосећенијих православних места у околини Београда.

Директно.рс, Сања Буљановић