Краљ Владислав опет је послао цару још већи број благородника.
Цар је овога пута био у недоумици, јер је сматрао да лишити се светитеља, то је као лишити се царства. Онда је призвао патријарха и своје саветнике и питао их шта да ради. Они су му рекли да никако не даје тело светитеља, пошто велможе и сав град негодују због тога. Тада цар написа утешно писмо своме зету.

Горке сузе и молитва краља Владислава

Владислав се реши да сам оде тасту. Послао је пред собом гласнике да долази са много својих благородника, епископа и игумана. Цар Асен га је дочекао далеко испред града са сваком почашћу и љубављу. Краљ Владислав, пре него што је ушао у царске дворе, замолио је цара за допуштење да са свима својима оде најпре у цркву Светих Четрдесет Мученика да се поклони. Проливајући горке сузе и ударајући главом о земљу пред гробом светитеља, краљ Владислав му се исповедао као живоме и молио да му опрости што је сагрешио. Толико се дуго молио да му је лице отекло од суза. Цар га је позвао затим у двор и приредио му славље.

Анђео Божји

Следеће ноћи цару се јавио у сну анђео Божји у облику Светога Саве и наредио му да да да се светитељ однесе. Цар се препао и ово испричао патријарху и велможама, који су му рекли да је истинит и да је то посета од Бога ради Светога и саветовали га да да светитеља да га однесу у његову земљу да му царство не би снашла нека беда.

Цар је то саопштио краљу Владиславу. Пошто је са епископима у храму била одслужена света Литургија, отворили су часни гроб. Тело би нађено потпуно цело и нетљено и као да светитељ спава. Власи главе и брада његова биле су светле и целе и миомир, као најлепши мирис, разлио се по целом храму. Тако исто и дрво и прах гроба светитељевог Бог обогати пријатним мирисом и исцељењима, тако да, чувши за све то, трновски грађани се у гомилама скупише да виде светитеља и добију од њега исцељење.

Чувши за чудеса, краљ се прибојао да се цар не предомисли и заповедио је да одмах подигну светитеља и крену у Србију. Грађани Трнова, а и они из унутрашњости, дуго су затим долазили гробу, доносили своје болеснике и добијали исцељења.

Манастир Милешева

Носећи свете мошти свог светог стрица у своју земљу, краљ Владислав радосно је хитао испред кивота. А кад се приближио са светим моштима, блажени архиепископ Арсеније изашао је у сусрет са епископима, игуманима, благородницима и мноштвом верујућих и учинили достојно поклоњење и целивали свете мошти. Народ српски је почео да се слива са свих страна и чудеса почеше да се дешавају.

Краљ и архиепископ, са епископима, игуманима, монасима, благородницима и мноштвом народа, носио је светитеља у великој радости са псалмима и песмама. Кад су стигли у манастир Милешево, краљеву задужбину, у цркви Светог Вазнесења Господњег га положише у гроб који му краљ беше спремио. Приредио је и велико празнично славље у спомен Светога Саве.

Не много касније, једном богобојажљивом и побожном преподобном старцу у манастиру Милешева јавио се у сну Свети Сава говорећи да његове свете мошти изваде из гроба и положе их испред гроба у цркви. То би учињено и од њих су била многа чудеса.

Политика, Јована Миловановић

Свечано обележена слава храма Свети Сава у јужном делу Косовске Митровице