Ко би рекао да најобичније налепнице могу да изазову толико проблема и нервозе? Јесте тих налепница, додуше, подељено на милионе, али опет, то су само мааале налепнице на којима пише „Студенти побеђују!“, један медиј и вид комуникације који је помало и заборављен, али се сада, ето, вратио на баш велика врата.

Проблем са тим проклетим налепницама је што се, иако су мале, добро виде, а са друге стране тешко се скидају баш зато што су мале. И сад, пошаљи ти лојалисте да скидају то, ко нема нокте, надрљао је, а ко их има исто је надрљао, само још више јер ће их сигурно подерати и уништити. У сваком случају, ових дана је по напредњачким вајбер групама сигурно кружило наређење „Пуштај нокте хитно. Налепница мора пасти!“

Деградација батинаша

А све то је мало деградирајуће. Замисли да од становника Ћациленда, батинаша под фантомком који је тукао децу, новинаре и опозицију, дођеш до тога да идеш около и гребуцкаш налепнице са бандера. Па и за то ти треба фантомка на глави, али због блама, да те нико не препозна кад види шта радиш. 

Нису се лојалисти овоме надали када су се ономад по црквама крвљу заклињали на верност почасном члану странке Александру Вучићу. Било би чудно да је тада заклетва гласила: „Заклињем се својој крвљу и животом да ћу до последњег даха скидати налепнице које сметају нашем врховном вођи, тако ми овог ацетона!“

Да су знали да ће неко да дође и да им уместо бејзболки и топовских удара подели флашице са ацетоном и вештачке нокте пред полазак у акцију, двапут би размислили да ли је уопште све вредно тога. А сличице само искачу и искачу и никад краја, прелепљена је Србија, а батинаша је мало и сад чак више не могу ни да се зову батинаши него одлепаши или, у најбољем случају, прелепаши, ако имају среће да добију СНС налепнице, па да не морају да скидају студентске, већ само да прелепљују напредне преко њих.