Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Филмска, позоришна и ТВ-глумица, родила се 16.4.1941. у Београду, где је и умрла 16. јула 1981. године. Кћерка Милорада Спасојевића, путујућег глумца, и мајке, позоришне кројачице, готово је одрасла на сцени. Апсолвирала је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.
Низ запажених улога имала је и на филму, пленећи темпераментом, интелигенцијом и проживљеношћу своје глуме.
На телевизијском фестивалу у Монте Карлу Неди Спасојевић је припала Златна нимфа.

Глумица природне отмености, која је из ње зрачила на поетичан начин, најбоље улоге остварила је као члан Атељеа 212 (Еурипид-Сартреовим Тројанкама, Кишовој Електри итд.) Од 1973. до смрти чланица је Народног позоришта, за које време је добила и Стеријну награду. Филмску каријеру отпочела је улогом сељанке у епизоди Пут Н. Рајића у омнибусу Време љубави (1966), за коју на фестивалу у Пули добија дебитантску награду.

Остварила је више запажених улога у делима истакнутих режисера: Јутро (1967) П. Ђорђевића, Кад будем мртав и бео (1967) Ж. Павловића, Догађај (1969) и Македонски дио пакла (1971) В. Мимице, Трагови црне девојке (1972) З. Рандића, за коју је добила Сребрну арену у Пули, Јована Лукина (1979) Ж. Николића, и Изгубљени завичај (1980) А. Бабаје. Много је наступала и на телевизији (за улогу у Господину Фоки, Г. Михића награђена је на ТВ-фестивалу у Монте Карлу) и радију.