У ноћи између 22. и 23. априла 1999. године, НАТО је бомбардовао зграду РТС-а, када је погинуло 16 запослених у тој медијској кући. То је био први случај да је медијска кућа проглашена легитимним војним циљем. Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч” 2000. године је саопштила да није било оправдања за бомбардовање телевизије.
Удружење новинара Србије (УНС), Струковни синдикат Радио-телевизије Србије и Синдикат новинара Србије (СИНОС), уочи обележавања 27 година од убиства 16 медијских радника у НАТО бомбардовању РТС-a, саопштили су да је крајње време да за тај ратни злочин одговарају налогодавци и извршитељи. Истакли су да је НАТО тим злочином увео праксу напада на медије у међународним сукобима, али да упркос томе, нико из НАТО структура није одговарао.
У саопштењу су навели и да се у извештају организације 'Амнести интернешенел' наводи да су снаге НАТО починиле озбиљна кршења закона рата, што је довело до незаконитог убијања цивила, а међу истакнутим случајевима је и убиство 16 медијских радника РТС-a, које је квалификовано као ратни злочин. Извештај 'Амнести интернешенела' указује и на то да из НАТО није било упозорења да је "конкретан напад на централу РТС неизбежан".
У НАТО бомбардовању РТС-a, у ноћи између 22. и 23. априла 1999. године убијени су: Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић (27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер.
Радио Оаза
Ауторска права Радио Оаза 2026