Један од покушаја да се обезбеде алтернативе за тестирање на животињама урадила је Чару Чандрасекера, истраживач у области биомедицине, која је 2017. године основала Центар за алтернативне методе на Универзитету Винџор.

Она је помогла у развоју технологија попут 3Д биоштампаних ткива коришћењем људских ћелија, на којима су могле да се прате здравствене промене уместо на животињама. Међутим, та лабораторија је престала да ради пре две године због недостатка финансирања.

Други начин за истраживања развила је Милица Радишић, професорка на Универзитету у Торонту и руководилац за инжењеринг органа на чипу. Она је створила начин за узгој живог срчаног ткива, заједно са мишићима и крвним судовима, које ритмички куца као право срце. Тако је добијена могућност за тестирање ефеката срчаног удара, али и ефеката биолошких препарата или лекова за које се верује да ће помоћи у спасавању срца.

Радишић истиче да је посао научника сада и да докажу регулаторима да су ови модели добри.

И поред технологије, и даље су потребна нека тестирања на животињама, како би се подаци у потпуности проверили и испунили владини захтеви за јавну безбедност. За сада не постоји утврђени план за њихову замену, а из Министарства здравља се сазнаје да се наставља са проценом нових технологија.

Новине Торонто

Animal testing ban on cosmetics