Турским заставама које су се још увек вијориле са зидина придружиле су се тад и српске заставе, а окупљени народ весело је повикао: “Слободни смо!”

Церемонија ослобођења града обележена је топовским пуцњима, чије су разарајуће звуке Београђани памтили по рушењу и убијању, али је тог 19. априла топовска паљба са калемегданских зидина била музика за њихове уши.

Чину примопредаје кључева присуствовали су српски и турски изасланици. У току церемоније прочитан је царски ферман на српском и турском језику, а капетан Светозар Гарашанин заменио је турске стражаре српским војницима.

Ипак, најсвечанији тренутак био је кад се кнез Михаило попео на коња „белца“ и поносно одгалопирао до конака паше Али Ризе, где му је организована част.

Исте вечери, кнез је приредио велики бал у згради Градске општине, а његова рођака Анка Обреновић окитила је све даме посебним камелијама, нарученим из Беча. Они који нису били позвани на бал славили су на градским улицама, играјући коло уз српску и турску музику, први пут после векова заточености, слободно вијорећи српске заставе.

Наредних дана ослобођени су Шабац, Смедерево и Кладово, чиме је српски народ поново почео да гаји наду о потпуно независној земљи и протеривању турских окупатура. Турски војници остали су на градским улицама и тврђави још месец дана, док је султан Београд коначно напустио на лето, отпловивши Дунавом, испраћен радосним поклицима народа и пуцњевима српске војске. Београд је био слободан.

На месту на ком је прочитан ферман султана Абдул Азиса и где је кнез Михаило примио кључеве града од турског заповедника Али паше Ризе, поводом стогодишњице догађаја постављено је „Спомен-обележје предаје кључева“ које се налази са десне стране од главне стазе на коју се ступа из Кнез Михаилове улице.

Радио Оаза

Дечји културни центар Београд на отварању манифестације Дани Београда