Четири астронаута из мисије 'Артемис II' безбедно су се вратила на Земљу након десетодневног лета око Месеца, чиме је окончана прва америчка мисија са посадом у близини Месеца после више од пола века.
Посада у саставу Рида Вајзмана, Кристине Кох, Виктора Гловера и канадског астронаута Џеремија Хансена слетела је капсулом „Орион спејскрафтˮ у Тихи океан код обале Сан Дијега у 20.07 по источном времену, после поновног уласка у атмосферу који је трајао готово 15 минута, пренео је „NBCˮ.
Летелица је слетела усправно уз помоћ три падобрана, а спасилачке екипе су брзо стигле на место спуштања.
Пре слетања дошло је до шестоминутног прекида комуникације са Контролом мисије у „Џонсон Спејс Центруˮ, што је уобичајени тренутак током проласка кроз атмосферу.
После провере безбедности, чланови посаде су један по један напустили капсулу и хеликоптером су пребачени на транспортни брод америчке морнарице „USS John P. Murthaˮ, где су обавили прве медицинске прегледе.
Током мисије астронаути су прелетели укупно око 1.126.540 километара и поставили нови рекорд за највећу удаљеност коју су људи прешли од Земље око 406.769 километара, надмашивши рекорд посаде мисије Аполо 13.
Посада је такође постала прва која је летела помоћу НАСА‒ине ракете Спејс Лонч Систем.
Астронаути су током прелета снимили фотографије супротне стране Месеца, укључујући кратерску топографију, планине и древне равнице лаве, што ће помоћи научницима да боље разумеју настанак и развој Месеца.
Успешан завршетак мисије представља важан корак у оквиру 'Артемис' програма свемирске агенције 'НАСА', који има за циљ повратак људи на Месец.
Агенција планира да мисија 'Артемис III' буде лансирана средином 2027. године, док је следеће слетање на Месец предвиђено за 2028.
Поводом успеха мисије огласио се и председник САД Доналд Трамп, који је честитао посади на, како је навео, „спектакуларном путовању и савршеном слетањуˮ, додајући да се радује њиховом пријему у Белој кући и будућим мисијама, укључујући и планове за лет на Марс.
Тaнјуг
Више информација ОВДЕ
Ауторска права Радио Оаза 2026