Студенти су се у објави осврнули шта се дешавало по данима, наводећи да је у четвртак, 26. марта смрт студенткиње затекла академску заједницу „у стању шока и туге“, али да су се, уместо одговорности и достојанства, већ у првим сатима после трагедије појавиле узнемирујуће фотографије и снимци, док се истовремено „шире непроверене, сензационалистичке и политички мотивисане тврдње“.

„Тиме је грубо нарушено достојанство преминуле, њене породице и целе академске заједнице. У прорежимским медијима се појављују детаљи и видео снимци који не могу бити доступни без директног цурења из истраге. Од првог тренутка, трагедија се не третира као питање одговорности, већ као материјал за конструисање наратива“, навели су.

Наредног дана, у петак, 27. марта, како су оценили, тај наратив добија „јасан правац“ - Управа криминалистичке полиције (УКП) поново улази на Филозофски факултет, а уместо да се бави околностима трагедије, фокус усмерава на студенте и тражи пленумска документа, записнике и материјал који се односи на организацију студената у блокади.

„За ово време, полиција снима, материјал се готово у реалном времену појављује у медијима, а медији га одмах користе за обликовање приче. У програму Информера иде се и корак даље: чита се обдукциони налаз, документ који мора да остане заштићен. Неко га је доставио. Неко је одлучио да га прочита. Тиме се јасно показује спрега институција и медија“, пише у саопштењу.

У истом дану, како су навели, без иједног доказа, студенти у блокади и академска заједница се означавају као одговорни, а у суботу, 28. марта, студенти настављају организацију за недељне локалне изборе.

„Формирају се мобилни тимови, правни тимови, успоставља се логистика и одлази се у општине широм Србије. Упркос притиску, процес се не зауставља, присуство на терену се шири, а одлука да се учествује остаје чврста“, наводе студенти.

Изборни дан, недеља, 29. март, како су навели, протиче „у атмосфери отвореног притиска“.

„Студенти са терена, укључујући студенте Филозофског факултета, позивају се на информативне разговоре током самог дана. Долази до привођења, задржавања, пребијања и застрашивања, како на бирачким местима, тако и ван њих. Притисак је усмерен и на професоре. Оно што је данима грађено у медијима сада добија свој директан облик на терену“, додали су студенти.

У понедељак, 30. марта, објављени су резултати избора, а по оцени студената, упркос притисцима, малверзацијама и бројним неправилностима, бележи се „највећи пад подршке Српској напредној странци у последњем периоду“.

„Истовремено, студентске листе постижу резултат који превазилази домете било ког актера од доласка Српске напредне странке на власт. Уместо смиривања, притисак се појачава. У јавности се све отвореније доводи у питање аутономија универзитета, а академска заједница наставља да се представља као проблем. Трагедија се више не користи као повод, већ као оправдање“, навели су они.

У уторак, 31. марта, како су навели, зграда Ректората Универзитета у Београду постаје „место директне интервенције“, а припадници УКП-а улазе у Ректорат, „иако нема јасног објашњења по ком основу“.

„Кроз Ректорат се улази и ка Филозофском факултету, који је већ био претресан. Полиција иде право у просторије које су коришћене за активности пленума, претура по свакој кутији, сваком куту и сваком папиру. Заплењена је и опрема за прву помоћ, која се бесрамно представља као ‘парамилитарна’, а брауниле и физиолошки раствор се карактеришу као оружје“, пише у саопштењу.

У Ректорату су, како су додали, и студенти који имају наставу - професорима се омогућава излазак, а студентима не, већ се задржавају у згради, траже им се индекси, а кретање им је ограничено.

„Снимци из унутрашњости у истом тренутку завршавају у Информеру. Полиција снима, медији објављују, наратив против академске заједнице се формира. Испред Ректората долази до окупљања и сукоба са полицијом. Универзитет престаје да буде аутономан простор - постаје простор контроле“, оценили су студенти.

Бета