Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Си­је­ко­вац је ме­сто мон­стру­о­зног зло­чи­на над срп­ским ци­ви­ли­ма, али и ве­ли­ка исто­риј­ска опо­ме­на, ис­та­као је пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске Си­ни­ша Ка­ран, по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња 34 го­ди­не од пр­вог ма­сов­ног зло­чи­на над срп­ским ста­нов­ни­штвом у БиХ ко­ји се до­го­дио у Си­је­ков­цу код Бро­да (РС). Пред­сед­ник СНСД-а Ми­ло­рад До­дик под­се­тио је да је зло­чин у Си­је­ков­цу био сми­шље­на кр­ва­ва на­ја­ва гра­ђан­ског ра­та у БиХ. 

„Тог 26. мар­та 1992. уби­је­ни су не­ду­жни срп­ски ци­ви­ли, мла­ди и ста­ри, љу­ди ко­ји ни­су но­си­ли оруж­је, већ ве­ру да ће ра­зум над­вла­да­ти мр­жњу до­ју­че­ра­шњих ком­ши­ја. То се де­си­ло пре по­чет­ка гра­ђан­ског ра­та у БиХ, у че­му се огле­да још ве­ћа те­жи­на овог зло­чи­на”, ре­као је До­дик. 

Он је у из­ја­ви за ме­ди­је кон­ста­то­вао да су уби­ство срп­ског сва­та и па­ље­ње срп­ске за­ста­ве на са­ра­јев­ској Ба­шчар­ши­ји 1. мар­та 1992, као и зло­чин над Ср­би­ма у Си­је­ков­цу 26. мар­та 1992. го­ди­не би­ли зло­чи­ни ко­ји су озна­чи­ли по­че­так ра­та и кр­ва­ви рас­пад БиХ.

Пред­сед­ник Вла­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске Са­во Ми­нић по­ру­чио је из Си­је­ков­ца да „све што Срп­ска мо­же ра­ди­ти и што ће ра­ди­ти са Ср­би­јом не ра­ди ни про­тив ко­га”, али да не­ће би­ти до­зво­ље­но да се би­ло ко ме­ша у то. „Док има­мо бра­ћу у Ср­би­ји и од­го­вор­ну власт, ова­кве ства­ри нам се не­ће до­га­ђа­ти”, ре­као је Ми­нић у Си­је­ков­цу, где је по­се­тио Ми­љу Зе­че­вић, ко­јој су у том ма­са­кру пред очи­ма уби­ли су­пру­га и тро­ји­цу си­но­ва. Ми­нић и Ми­ли­ца Ђур­ђе­вић Ста­мен­ков­ски уру­чи­ли су ју­че Ми­љи Зе­че­вић при­зна­ње „Ми­лун­ка Са­вић”.

„Мо­же­те за­ми­сли­ти шта се све де­ша­ва­ло јед­ној мај­ци ко­ја је гле­да­ла шта јој ра­де са си­но­ви­ма и му­жем. Он­да по­ми­сли­те ко­ли­ко зло мо­же да бу­де огром­но и да иде да­ле­ко”, ре­као је Ми­нић.

Mинистарка за рад, за­по­шља­ва­ња, бо­рач­ка и со­ци­јал­на пи­та­ња Ср­би­је Ми­ли­ца Ђур­ђе­вић Ста­мен­ков­ски из­ја­ви­ла је да су по­ро­ди­це Зе­че­вић, Ми­ло­ше­вић, Три­фу­но­вић и Ра­да­но­вић из Си­је­ков­ца би­ле ве­сни­ци стра­да­ња и по­ка­зна ве­жба за оно што је усле­ди­ло на­ред­них го­ди­на, а то је стра­да­ње де­це, мај­ки, оче­ва и ста­ра­ца.

При­пад­ни­ци ре­гу­лар­не Хр­ват­ске вој­ске, за­јед­но са па­ра­вој­ним хр­ват­ско-му­сли­ман­ским је­ди­ни­ца­ма из БиХ и Хр­ват­ске, уби­ли су 26. мар­та 1992. го­ди­не у Си­је­ков­цу де­вет срп­ских ци­ви­ла. Нај­мла­ђа жр­тва сви­ре­пог зло­чи­на има­ла је 17, а нај­ста­ри­ја 72 го­ди­не, док је у зло­чи­нач­ком по­хо­ду за­па­ље­но 15 ку­ћа и цр­ква. Био је то пр­ви ма­сов­ни зло­чин и пре не­го што је по­чео ору­жа­ни су­коб у БиХ, под­се­ћа­ју ба­ња­луч­ки ме­ди­ји. Чла­но­ви по­ро­ди­ца Мар­тић и Ду­ја­нић уби­је­ни су 25. мар­та 1992. го­ди­не у Бро­ду, а већ су­тра­дан до­го­дио се по­кољ у Си­је­ков­цу. Оку­па­ци­ја хр­ват­ских сна­га пре­ки­ну­та је 7. ок­то­бра 1992. го­ди­не, ка­да је ге­не­рал Слав­ко Ли­си­ца осми­шље­ном вој­ном ак­ци­јом осло­бо­дио под­руч­је оп­шти­не Брод. 

Политика