Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову и Метохији у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.

О материјалној штети која је нанета Југославији током бомбардовања изнети су различити подаци. Тадашње власти у Београду процениле су штету на око сто милијарди долара и затражиле надокнаду од чланица НАТО-а, а групе економиста Г17 штету је проценила на 29,6 милијарди долара. Бомбардовање Југославије прекинуто је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН.

Дан раније, 9. јуна, представници Војске Југославије и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Космета и улазак међународних војних трупа.

Јединице ВЈ повукле су се са Косова и Метохије после доношења резолуције УН, а прве међународне трупе ушле су на територију Косова и Метохије из Македоније већ 12. јуна 1999. године.

То је до тада била највећа операција Алијансе, а највише војника је дошло из Немачке, Француске, Италије и САД.

Упаљена "Вечна ватра" на Ушћу поводом обележавања годишњице НАТО бомбардовања

Историчар и дипломата о НАТО бомбардовању СР Југославије: Сами, сатанизовани и без савезника

„То је била скрајнута тема“: Како се у школама учи о бомбардовању, а како млади гледају на то