Како бисмо одговорили на ова питања, у сарадњи са др Владимиром Ђурђевићем и Лазаром Филиповићем са Института за метеорологију Физичког факултета у Београду, тим специјализованог портала 'Клима101' спровео је оригиналну анализу почетка пролећног времана у Београду. Резултати су показали следеће: услед климатских промена, у последњих десет година пролећно време у Београд стиже скоро месец дана пре календарског почетка пролећа, односно у просеку већ 22. фебруара.

Док плаве тачке означавају почетак пролећног времена у Београду према методологији аутора, црвена линија представља десетогодишњу нормалу, односно просечан датум јављања пролећног времена за протеклих десет година (Погледајте)

Како је спроведена анализа?

Како бисмо раздвојили календарски „почетак пролећа” од „почетка пролећног времена”, окренули смо се метеоролошким подацима који сежу неколико деценија уназад. Циљ нам је био да утврдимо колики је то раскорак између данашњег доласка пролећа и доласка пролећа у време када последице пораста температуре у престоници нису биле толико изражене.

Први корак био је да израчунамо нашу основу. Узевши стандардну климатолошку нормалу за период од 1961. до 1990. године, израчунали смо тзв. медијалну температуру у Београду 20. марта. 

У питању је температура која се налази тачно у средини низа када бисмо све дане доласка пролећа током тих 30 година поређали од најхладнијег до најтоплијег. На овај начин добили смо реалнију слику „типичног” пролећног времена за другу половину прошлог века зато што на медијану не утичу изразито топли или ледени дани који би вештачки померили класичан просек.

У датом временском оквиру, просечне дневне температуре су варирале од ледених -2,8 °Ц колико је измерено 20. марта 1962. па до 17,4 °Ц колико је било 20. марта 1990. Медијана током три деценије је отприлике негде између: средња температура на дан доласка пролећа (1961-1990) у Београду износила је 8,8 °Ц. 

Ова бројка постала је наш стандард за „нормално” пролећно буђење. Сходно томе, у анализи смо је користили као индикатор температура - уобичајених и очекиваних за освит пролећа.

Како бисмо утврдили да ли нам и колико ово годишње доба заиста порани, мапирали смо низове од најмање пет узастопних дана са једнаком или вишом просечном дневном температуром од 8,8 °Ц у Београду у последњих 65 година.

Свакако, овакав низ од пет и више узастопних дана може да се прекине и јави поново, али нас интересује датум његовог првог јављања. Пети дан првог оваквог низа назвали смо „почетком пролећног времена”.

Према овим параметрима, у последње три деценије, односно од 1991. до 2020. године, први такав низ у Београду достиже се у просеку око 3. марта. Пролећно време дакле осваја београдске улице и паркове преко две недеље пре него што је то био случај само пар деценија раније.

Али када се приближимо садашњости и погледамо само последњу деценију (2016-2025), разлика у односу на „незванични” и календарски почетак пролећа је још драматичнија - низ од пет и више дана са пролећним температурама јавља се већ 22. фебруара. То значи да пролеће данас стиже у Београд 26 дана пре него што календар „откуца” долазак пролећа.

Чак и они који не верују у климатске промене не могу да игноришу превремене сигнале лепог времена и да су већ у фебруару у мајицама

Другим речима, сваке наредне године када опазите да је пролеће обузело Београд - а 20. марта нема ни на видику - то није знак да живите у паралелној реалности, већ у реалности климатских промена.

А како та реалност изгледа ове године?

Иако је у Београду - као и у остатку земље - време недељама уназад топлије од нормале, а ми одавно ослобођени капа и шалова, пролеће је ипак окаснило у односу на ову нову, незваничну „нормалу”: дочекали смо га 7. марта 2026, и даље идући две недеље испред календара. То су нам сигнализирали како метеоролошки подаци, тако и љубичице.

Ове године, пролеће нам је стигло мало касније од наше нове нормале, али ако бисмо га упоредили са периодом од 1961. до 1990, ситуација би била другачија: у току ових тридесет година, само пет почетака пролећа било је раније од овогодишњег.

У последњих 65 година, пролеће у Београду је пет пута почело већ у јануару. А сва таква пролећа десила су се од 1991. године наовамо 

Просеци потврђују да нас субјективни осећај о ранијем доласку пролећа не вара. Али ипак нам не дају читаву слику. 

Долазак пролећа варира од године до године - некада се деси да пролећно време треба да чекамо чак до априла, а некада наступи већ у јануару.

Занимљиво је да се у периоду који смо ми посматрали, од 1961. до 2026. године, а према параметрима које смо претходно дефинисали, јануарско пролеће у Београду десило укупно пет пута.

То су следеће године:

1991. - 12. јануар;

2002. - 31. јануар;

2007. - 12. јануар;

2014. - 21. јануар;

2025. - 30. јануар.

Приметићете, свако јануарско пролеће бележи се у последње четири деценије - од 1991. наовамо - када су климатске промене узеле маха. 

Вреди напоменути да је јануарски почетак пролећа у Београду услед климатске варијабилности вероватно осмотрен и пре 1961. године, с обзиром на то Београд располаже подацима о метеоролошким мерењима од давне 1888.

Мада ранији период није детаљно обухваћен овом анализом, доступни хронолошки записи указују на то да су јануарски почеци пролећа од 1888. до 1991. били изоловане појаве које су се дешавале тек једном у неколико деценија. Оно што савремени низ издваја није само то што пролеће почиње усред календарске зиме, већ и све већа учесталост те појаве.

Насупрот томе, Београђани су на пролећно време најдуже чекали током следећих година:

1962. - 19. април; 

1976. - 3. април;

1985. - 4. април;

1996. - 10. април.

Овај график је интерактиван: превлачењем курсора преко сваке плаве тачке можете видети када је пролећно време, према методологији из анализе, стизало у Београд за сваку појединачну годину од 1961. до данас и колико је то раније/касније у односу на календар

Осим што пролеће стиже раније, приметан је још један феномен: повећана непредвидивост. Анализа показује да је стандардно одступање датума почетка пролећа знатно веће у периоду од 1991. до 2020. године у односу на претходне деценије.

То у пракси значи да је долазак пролећа постао мање предвидив, те да су заступљенији екстреми. Док смо некада могли са већом сигурношћу да очекујемо буђење природе око средине марта, данас су осцилације екстремније - од пролећног времена усред јануара до оних пролећа која нас натерају да заиста чекамо њихов календарски почетак.

Ранији почетак пролећа има различите негативне последице

На топлијој планети, Србија се у односу на прединдустријски период загрејала за 1,8 °Ц. Иако је пораст температуре посебно изражен лети, температура је порасла и на дан почетка пролећа у Београду - са 8,8 °Ц на 10,1 °Ц у последњој деценији (2016-2025).

Ови увиди потврђују нам како климатске промене не потписују само жестоке летње врућине, већ и редефинишу годишња доба - не само да подижу живу у термометру за 20. март, већ померају и почетак пролећа.

Свакако, ретко ко би се побунио зато што зиму испратимо раније из својих живота.

Али треба имати у виду да је то само још један у низу показатеља дубине климатских промена који посебно може да нашкоди пољопривреди.

Наиме, пробуђене топлијим временом, воћке цветају у просеку две недеље раније. У фази цветања, оне постају лака мета за пролећне мразеве - а што је отворенији пупољак, то је већа и осетљивост. Такви касни мразеви могу да десеткују род у нашим воћњацима, пре свега кајсија, брескви, јагода и рибизли.

Овде је реч о тзв. фенолошком поремећају (фенологија - наука о периодичности животних циклуса), односно променама у временском распореду сезонских биолошких догађаја у светлу глобалног загревања. Али није нарушено само цветање, већ и листање, а међу животињама нпр. хибернација и миграције. Тако примера ради, у случају птица селица, долази до тога да се њихов повратак са „зимовања” више не подудара са периодом највећег обиља њихове хране.

Уместо предвидивог ритма, добија се неизвесност која тестира способност прилагођавања врста, вековима навикнутих на сасвим другачија правила и устаљеније обрасце смене годишњих доба. Са ранијим пролећем јављају се и ранији ризик од пожара на отвореном и сезона алергија, као и поремећаји годишњег хидролошког режима.

Упркос томе што ова анализа открива само колико је пролеће постало „варљиво”, јаз у календарском и новом климатолошком распону годишњих доба наставља се и у наставку године, кулминирајући управо током лета: данас се бележи у просеку преко 25 летњих дана више него пре - што ће рећи готово читав један месец додаје се на овдашњи биланс најтоплијег годишњег доба.

Чак и они који не верују у климатске промене не могу да игноришу превремене сигнале лепог времена и да су већ у фебруару у мајицама.

Напомена: Подаци о средњим дневним температурама у Београду су преузети са сајта climexp.knmi.nl.

О ауторима

Др Владимир Ђурђевић је редовни професор на групи за метеорологију Физичког факултета у Београду.

Лазар Филиповић је докторант на Физичком факултету у Београду. Његове теме истраживања су екстремни климатски и временски догађаји и физика облака.

Клима 101, Јелена Козбашић, Фото: Мариа Иванова