„Веома смо забринути због енергетске кризе“, рекао је белгијски премијер Барт Де Вевер уочи самита. Рекао је да су цене енергије биле превисоке пре рата, али да је сукоб „створио још један скок“.

Европски лидери су били веома критични према иранској влади, али нико није понудио помоћ САД.

Европа неће дозволити да буде уцењена

Велика Британија одлучно одбија да буде увучена у рат, док Француска сматра да пре других корака борбе прво треба да стану.

Аустријски канцелар Кристијан Штокер рекао је да Европа „неће дозволити да буде уцењена“ да се придружи кампањи САД и Израела.

„Европа - а ни Аустрија - неће дозволити да буде уцењена. Интервенција у Ормуском мореузу ионако није опција за Аустрију“, рекао је Штокер уочи самита Европског савета лидера 27 земаља ЕУ.

Шефовица спољне политике ЕУ Каја Калас рекла је да међу лидерима „нема жеље“ да прошире деловање европских поморских снага у Црвеном мору на безбедност Ормуског мореуза.

Немачки канцелар Фридрих Мерц рекао је да рат мора да се заврши пре него што његова земља може да помогне у питањима као што је одржавање слободних бродских путева.

„Можемо и хоћемо се обавезати само када оружје утихне. Тада можемо много тога да урадимо, чак и до отварања морских путева и њиховог одржавања слободним, али то не радимо током текућих борбених операција“, рекао је Мерц. Додао је да је за то потребан међународни мандат.

Иако ЕУ није страна у сукобу, холандски премијер Роб Јетен рекао је да разуме разлоге САД и Израела за покретање кампање против „бруталне“ иранске владе. Позвао је ЕУ да повећа и санкције Ирану и подршку иранским опозиционим групама.

Шпански премијер Педро Санчез назвао је рат на Блиском истоку „нелегалним“ и дестабилишућим.

Санчез: Против рата јер је нелегалан

„Против смо овог рата јер је нелегалан. Наноси велику штету цивилима, наравно, избеглицама и економским последицама које цео свет, посебно глобални југ, већ трпи“, навео је Санчез.

Трамп је поменуо подршку НАТО за обезбеђивање Ормуског мореуза, али је није званично затражио, рекла је премијерка Летоније Евика Силина.

„Када буде неких званичних захтева, мислим да увек морамо да их размотримо“, рекла је Силина.

Европска комисија је рекла лидерима да има мешавину финансијских инструмената које земље чланице могу да примене како би снизиле цене енергије, што ће бити предмет дискусије. Ниједна јединствена политика вероватно неће успети да ублажи економске шокове од рата на безбројним тржиштима блока, од Румуније до Ирске.

Лидери ЕУ се надају да ће им искуство у одвикавању од руске енергије после инвазије на Украјину 2022. године и повећању војне потрошње омогућити да достигну енергетску независност.

Забринутост због енергената

Док су неке европске престонице позивале на обуставу или укидање климатских мера, друге су тврдиле да дугорочна енергетска стратегија ЕУ треба да буде домаћа одржива енергија одвојена од рањивих тржишта фосилних горива.

Председник Европског савета Антонио Кошта рекао је да „енергија значи безбедност“ и да ЕУ треба да „изгради сопствене капацитете за производњу сопствене енергије“.

Лидери из Италије, Аустрије, Хрватске, Грчке, Румуније, Бугарске, Чешке, Мађарске, Пољске и Словачке затражили су од Коште и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да успоре увођење система ЕУ за трговину емисијама гасова са ефектом стаклене баште.

У писму у које је имала увид агенција Асошиејтед прес, навели су да је то „превише стрмо и преамбициозно“ с обзиром на „крхкост данашњих економских екосистема“.

Бета

Europe’s Disjointed Response to the U.S.–Israeli War With Iran