Школовања и образовања

Радна снага са високим образовањем обично има већу продуктивност, већу способност за иновације и пружа снажнију подршку економском расту.

Истраживање World Economics и United Nations рангирала је земље на основу просечног броја година школовања, односно, просечан број година образовања у популацији представља најчешће коришћену меру једницу људског капитала у некој земљи. Што је број година образовања виши, односи се на више степене образовања и инвестирање у мастер студије, специјализације и докторске студије. Глобални просек износи 8,7 година. Међутим, на листи која рангира земље на основу просечног броја година школовања, Србија се налази нешто мало изнад глобалног просека, али на 50. месту, уједно и последњем на основу инфо-графике.

У првих десет налазе се Немачка, Канада, Исланд, Америка, Швајцарска, Естонија, Литванија, Уједињено Краљевство, Израел и Летонија. Њихови просек се креће изнад 13.4 године школовања, а највише има Немачка са 14.3, а на другом месту је Канада са 13.9 године. Између осталог Канада годинама важи за земљу са најобразованијим становништвом на свету.