Жена је несрећна онолико колико је обузета западним начином размишљања. А што ближе дубокој и вечној једноставности, то ближе рају у коме је жена рођена

Муж је узет од земље, од неформиране материје. А жена - од мужа, од живе материје блиске срцу (ребру). Ова разлика у начину рођења је веома приметна у односу на веру.

Много је разлога зашто је жена више у храмовима: терет женских живота, стална брига о деци и унуцима… Али жене такође имају високо развијену религиозну интуицију. Доказивање Божјег постојања за њих је, у већини случајева, апсурдан подухват. Она већ зна, без доказа, оно што високоумна будала покушава да схвати проучавајући разне књиге.

Све је то истина. У Русији, кад су се мушкарци из високог друштва облачили, говорили и мислили на француском, жене су наставиле да се моле и граде породице на руски начин. Пушкин не би издржао ниједно бдење да није било московске побожности Гончарових.

А ту је и тема дојиља. Племкиње нису вршиле абортусе. Имале су много деце. Али нису желеле да их доје. Због своје фигуре. Читаве генерације руске елите одгајале су једноставне православне жене које су певале „Богородицу“ и причале бајке. Касније се тако и говорило: „Ако се нисам потпуно германизовао или англификовао, то је зато што сам се хранио руским млеком просте сељанке.“

Много је лепих тема повезаних са женама. Као и све женско, ове теме су скривене од лених очију, интимне. Али то их само чини утицајнијим у свакодневном животу. И ђаво је, иначе, свега тога добро свестан. Развраћати жену и одводити је од породице - то је његова стратегија. За њега је идеална жена или Језавеља, или Иродијада или Месалина, или обична врачара.