Његов живот је био непрестано сведочанство покајања, смирења и храбрости да се истина изговори чак и онда када она узнемирава моћне. Он је опомињао народ да се врати Богу, али је исто тако имао снаге да укори владара када је видео неправду. Због те истине изгубио је главу, али је задобио вечну славу међу светима.

Зато празник Обретења није само сећање на један догађај из прошлости, већ и духовна опомена за сва времена. Он нас подсећа да се истина не може сахранити, да се глас правде не може угушити и да страдање за истину никада није пораз. Кроз векове, Црква је у лику Светог Јована Крститеља видела образац непоколебљивог сведочења вере - глас који позива на покајање, на повратак Богу и на живот достојан човека.

Свети Јован Крститељ је глас који је одјекнуо кроз пустињу и кроз векове. Није имао ни војску ни двор, ни богатство ни власт. Имао је само истину и веру у Бога. Али та истина је била снажнија од свих царева и њихових престола. Он је опомињао народ да се врати Богу, да очисти срце и да не пристаје на лаж. А када је требало, имао је снаге да каже истину и пред самим владарем, знајући да га то може коштати живота. Зато је његово мучеништво постало вечно сведочанство да је боље изгубити главу него изгубити истину.

У томе лежи и дубока видовданска поука за српски народ. Историја нас је много пута стављала пред исти избор: да ли ћемо сачувати образ и веру или ћемо ради пролазног мира пристати на ћутање. Видовдан нас подсећа на завет који су изабрали кнез Лазар Хребељановић и косовски мученици - завет небеског царства, завет верности Богу и истини. Тај завет није само прошлост; он је путоказ за сваку генерацију која жели да остане народ Божији.

Обретење главе Светог Јована Крститеља зато говори једну велику истину: оно што је посвећено Богу не може бити уништено. Истина се може прогонити, али се не може победити. Глас правде се може ућуткати на тренутак, али ће се поново јавити, још снажнији и јаснији.

Чувајте истину као што се чува светиња, јер народ који изгуби истину губи и своју душу. Не бојте се да будете глас у пустињи, јер је понекад један праведан глас вреднији од хиљада оних који ћуте. Боље је страдати у истини него живети у лажи. Као што глава Светог Јована није могла остати сакривена, тако ни истина Божија не може бити заувек сакривена од света. Она увек излази на светлост и постаје пут спасења онима који јој остану верни.

Видовдан

Монах Инокентије

После извесног времена неки знаменит властелин, поверовавши у Христа, оставио је положај, замонашио се, и као монах Инокентије, настанио се на Гори Јелеонској - баш на оном месту где је била закопана глава Јована Крститеља. Желећи да зида себи ћелију, он је копао дубоко и нашао земљани суд и у њему главу.

На сајту СПЦ стоји објашњено:

- По неким чудесима која се у то време догодише, и по Божјем откривењу, он сазнаде да је то Крститељева глава. И чуваше је чесно код себе. Но видевши мрзост опустошења на месту светом, јер у та времена идолопоклонство цароваше свуда, и незнабошци својим поганим и одвратним жртвама скрнављаху света места у Јерусалиму, овај инок закопа опет на истом месту свету главу Претечину. To он учини пред своју смрт, да је после његове смрти не би снашло неко бешчешће. И тако света глава Претечина би сакривена на некадањем имању Иродовом, а где сада беше келија и мала црква инока Инокентија. После његове смрти оне опустеше, и у току времена се срушише и са земљом сравнише. И опет много година нико није знао за чесну главу Јованову.

На овај дан се зато прославља прво и друго „Обретеније главе Светог Јована Крститеља”, као помен на ове догађаје.

Чудотворна глава ишла је затим од руке до руке док није у време благочестиве царице Теодоре, мајке Михаилове и жене Теофилове, и у време патријарха Игњатија, пренета у Цариград. Многа чудесна исцељења догодила су се од главе Претечине.

Политика, Јована Миловановић