Свети великомученик Теодор Тирон био је римски војник и хришћански мученик из почетка IV века. Његов надимак Тирон значи „регрут“, јер је у време страдања био млади војник у римској војсци.
Живео је у доба цара Максимијан, када су хришћани били изложени тешким прогонима. Као војник у граду Амасији (у Малој Азији), Теодор је отворено исповедио да је хришћанин. Када су од њега захтевали да принесе жртву идолима, он је то одбио, исповедајући веру у Христа.
Према предању, Теодор је, ревнујући за веру, запалио пагански храм, због чега је био ухапшен. После мучења и тамновања, осуђен је на смрт спаљивањем. Пострадао је око 306. године, оставши до краја непоколебљив у вери, због чега је назван великомучеником
Чудо са кољивом
Са Светим Теодором везано је и чувено предање из времена цара Јулијан Отпадник. Он је, желећи да понизи хришћане у време Великог поста, наредио да се сва храна на пијацама покропи крвљу од жртава идолима. Тада се Свети Теодор јавио у сну цариградском архиепископу Свети Евдоксије Цариградски и упозорио га да верницима каже да не купују храну, него да једу кувано жито - кољиво. Тако су хришћани били сачувани од оскрнављења.
Због тога се у прву суботу Великог поста у православној традицији обележава Теодорова субота, када се у црквама освећује кољиво у спомен на ово чудо.
Свети Теодор Тирон поштује се као заштитник војника, али и као брз помоћник у невољама. Његове мошти су биле пренете у Цариград, а потом делом и у друге крајеве хришћанског света.
Ауторска права Радио Оаза 2026