- Пази на своје мисли, јер оне постају речи;

- пази на своје речи, јер оне постају дела;

- пази на своја дела, јер она постају навике;

- пази на своје навике, јер оне постају карактер;

- пази на свој карактер, јер он постаје твоја судбина.

Овај концепт можда није нов, али неуролошка објашњења иза њега јесу - бар релативно.

„Деценијама су неуролози претпостављали да је мозак одрасле особе у суштини фиксиран, и по структури и по функцији“, пише познати психолог и неуронаучник Ричард Дејвидсон у књизи Тхе Емотионал Лифе оф Yоур Браин. „Данас, међутим, знамо да је та слика статичног, непроменљивог мозга погрешна.“

Насупрот томе, концепт неуропластичности, који Дејвидсон проучава деценијама и на који се Гу позвала у свом одговору, односи се на способност мозга да се мења.

„До те промене може доћи као одговор на искуства која имамо, али и на мисли које мислимо“, пише Дејвидсон.

Емоције снажно утичу на наше понашање. Зато је саморегулација - способност управљања сопственим осећањима и контролисања реакција - толико важна. Ако боље контролишете импулсе, можете да ускладите своје поступке са сопственим вредностима и циљевима. А контролу над импулсима почињете тако што учите да контролишете своје мисли.

Само то сазнање је већ својеврсна пречица кроз живот. Нисте жртва својих осећања, емоција, па чак ни навика - имате могућност избора и способност да се мењате. Све зато што ваш мозак није статичан; он је „пластичан“.

Гу је показала како се то разумевање користи у пракси - свесно је изградила начин размишљања и навике које су је довеле до врха њеног спорта.

Како да контролишете своје мисли?

Вежбом.

Гу сигурно има импресивну физичку рутину. Вероватно је хиљадама, десетинама хиљада пута увежбавала своје скијашке вештине. Али, како и сама наглашава, права борба почиње најпре у уму, а не у телу. И прецизно објашњава како да се та борба добије.

Док води дневник, каже Гу, разлаже сопствене мисаоне процесе. Аналитички посматра сопствено размишљање, а затим тражи начине да га унапреди. Свој мисаони процес пореди са радом научника који експериментише - „чачка“ по сопственим мислима.

„Увек покушавам да нешто модификујем“, каже Гу. „Размишљам: како могу да будем боља? Како да свом мозгу приступим онако како приступам фристајл скијању, да бих сутра била боља него данас?“

И ви можете да урадите исто.

Ако већ не водите дневник, почните. Ако нисте сигурни о чему да пишете, можете кренути од следећих питања:

- Које сам важне лекције научила ове недеље, месеца или године?

- На које начине ми моје мисли или емоције стоје на путу ка циљевима?

- Како могу да прилагодим своје размишљање и понашање тако да буду усклађенији са мојим вредностима и циљевима?

- Које навике могу да почнем да градим већ данас?

- Како могу да применим те лекције да бих постала боља верзија себе?

Зато почните да се окрећете себи. Проводите више времена у сопственим мислима. Анализирајте их и мењајте, тражећи начине за напредак.

Јер запамтите: неуропластичност је на вашој страни.

citymagazine, Ивана Милошевић