Годинама смо у Србији виђали старе веш-машине, бојлере  или гуме на улици и у природи, па и како плутају рекама. Ово стање би могло да се врати, упозорају стручњаци за управљање отпадом и рециклажом. Јер, Влада Србије је од 1. јануара обуставила подстицајна средства за третман посебних токова отпада, па су рециклажне компаније престале да преузимају старе гуме, електрични и електронски отпад, као и дотрајале акумулаторе.

Извори „Времена“ кажу да су фирме које се баве прерадом отпада директно погођене, да су у паници и тренутно имају кризне састанке, јер не знају како да наставе да раде убудуће. Без државне помоћи, немају интерес да се баве овим послом, јер би биле у минусу. Они који имају мале бизнисе у овој бранши су махом преплашени и стрепе да ће их згазити ако било шта јавно кажу, додају извори редакције. Тиме је угрожен систем који директно запошљава око 15.000 радника, а индиректно још 13.000, и орватни послови који су у јавном интересу.

Где иде еко-такса?

У међувремену, свако ко има фирму у Србији, па и најмању, и даље плаћа еко таксу, која је уведена 2019. године. Ова такса, односно накнада за заштиту и унапређење животне средине, је обавезна годишња накнада за сва правна лица, предузетнике, укључујући паушалце и удружења у Србији, а уведена је по принципу „загађивач плаћа“. Висина таксе је од 5.000 динара, а иде и до два милиона, у зависности од делатности и прихода фирме.

Тако је питање - где иде новац, који би требало да се искористи за одлагање опасног и електронског отпада? У земљама Европске уније, пак, државе обезбеђују огромну помоћ за рециклере, која иде и до 60 одсто, јер је ово једноставно посао од јавног интереса.

Нема рачунице

Приход који сада рециклери могу да остваре продајом издвојених сировина, тврди Кристина Цвејанов, експерткиња за управљање отпадом и рециклажу за Бизнис.рс, не покрива реалне трошкове сакупљања, транспорта и третмана.

„Третман ових врста отпада једноставно није исплатив без системске подршке државе. Трошкови су већи од прихода, што значи да без субвенција или модела продужене одговорности произвођача, систем не може да функционише“, каже Цвејанов.

Према њеним речима, Србија је годинама користила модел подстицаја као начин да осигура да се отпад из домаћинстава и привреде правилно збрине. Укидањем уредбе рециклажна индустрија се, практично преко ноћи, нашла у ситуацији да послује без финансијске основе за третман најскупљих категорија отпада.

Где ће ићи гуме од вукланизера

Оператери који поседују дозволу за третман отпада од 1. јануара су обуставили преузимање рециклабилног опасног отпада, што су поједини потврдили за Н1, под условом да остану анонимни. Они су рекли да би могао да буде угрожен рад и доброг дела индустрије, јер бројни произвођачи пнеуматика, електричних и електронских производа, али и вулканизери, ауто-сервиси и сервиси беле технике од 1. јануара немају коме да предају свој отпад.

„Могућа су два сценарија, један који подразумева њихов отежан рад и повећане трошкове складиштења отпада у првој фази и потпуна блокада рада у другој фази. Други сценарио је да они, уз неку врсту благослова државе, престану да испуњавају своје законом утврђене обавезе, односно да поред већ огромних количина других врста отпада који се неконтролисано одлажу на сметлиштима и у животној средини, добијемо и додатне количине отпада, који садрже бројне штетне супстанце, са несагледивим последицама по животну средину и јавно здравље”, навели су за Н1.

Време