Један од најупечатљивијих примера је новосадски Центар за друштвену стабилност (ЦЗДС). Формално think tank организација. У пракси продукциони и идеолошки погон власти.

Њени сарадници имају скромне каријере и биографије, а међу њима је и актуелни министар за европске интеграције Немања Старовић, док су бројни сарадници истовремено запослени као саветници, помоћници или заменици у министарствима и секретаријатима. Државне плате добијају из буџета, а додатне ангажмане кроз ЦЗДС.

Колико новца Центар добија, од кога и по ком основу - није транспарентно. Оно што јесте видљиво јесу производи које пласира и поруке које систематски понавља: визија Србије као ауторитарног, хомогеног друштва у којем су политика, црква, медији и „батина“ у савршеној хармонији.

Сејање зла и дехуманизација

Из радионице ЦЗДС-а у последњих годину дана изашле су мини-документарне серије попут „Време терора“, „(Де)блокада“, „Досије Војводина“, „Зло доба“ и „Зло доба 2“, емитоване на готово свим режимским телевизијама. Садржај тих филмова усмерен је ка дехуманизацији студената у блокади, критичара власти, независних медија и новинара који инсистирају на професионалним стандардима. Организација је прошле године стајала и иза „антиблокадних“ скупова широм Србије.

Посебну пажњу изазвао је филм „Зло доба 2“, чија је главна мета био Веран Матић, председник АНЕМ-а и члан Сталне радне групе за безбедност новинара. Филм није остао изолован инцидент, већ је послужио као окидач за ширу кампању напада. Он сматра да власт у Србији систематски ствара параинституције под строгом контролом владајуће партије, а да ЦЗДС делује као њихов идеолошки и оперативни центар.

„Ова организација прави оквир за прогоне. То је и продукциони центар за националне телевизије под потпуном контролом власти, уз оснивање додатних медијских јединица за дистрибуцију тог отровног садржаја и исисавање новца намењеног унапређењу професионалног и одговорног новинарства. На једној страни имамо сејање зла уз истовремено коришћење новца пореских обвезника за то кроз кршење закона. Сви плаћамо отров који добијамо у енормним дозама“, каже Матић за нови број „Времена“ који је на киосцима од четвтка 12. фебуара.

Дезинформативни хаос у јавном простору

За културолошкињу Александру Ђурић-Боснић дилеме нема, организације попут ЦЗДС-а имају јасну функцију у систему власти: да продукцијом пропагандних и црно-пропагандних садржаја, уносе дезинформативни хаос у јавни простор.

„Оне појачавају ефекте таблоидних спинова и шире манипулативну измаглицу карактеристичну за ауторитарне режиме. Истовремено потискују, обезвређују и обесмишљавају грађанске, критичке и опозиционе ставове, користећи широк спектар етикетирања, стигми и лажних информација. Ко чини ‘креативни’ део тима мање је важно од њихове функције - а то је дестабилизовање и дезинформисање јавности“, наводи она.

Слично оцењује и Душко Радосављевић, професор политикологије на новосадском Факултету за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић“. По његовом мишљењу, структура људи окупљених око организације „врло је шаролика, знаковита и никако не улива поверење, на било који поглед“.

Ђурић-Боснић подсећа да постојање оваквих организација спада у класичан репертоар ауторитарних режима: стварањем привида независног цивилног сектора замагљује се перцепција сопствене ауторитарности.

Време, Н. С. / К. С.

Кога зове онај кога сви зовемо?