Баш ту америчка страна види разлог зашто инсистира на канадској куповини 88 авиона Ф-35. Тај тип је већ стандард у америчком ратном ваздухопловству, али и код низа НАТО савезника. Заједнички сензори, идентичан софтвер за размену података и иста логика употребе омогућавају да два авиона из различитих држава практично раде као један систем.

Амерички амбасадор у Отави отворено је поручио да би смањење или одустајање од пуне куповине Ф-35, значило би да би део послова у ваздушној одбрани Канаде морале да преузму саме Сједињене Државе. Другим речима, мањи број канадских Ф-35 значио би веће присуство америчких борбених авиона изнад Канаде.

Вашингтон практично поручује да би, у случају другачије канадске одлуке, амерички ловци редовније патролирали и реаговали над територијом Канаде, преузимајући део задатака које данас обављају канадски авиони.

Таква порука у Канади је протумачена као директан политички и безбедносни притисак Вашингтона на одлуку суверене државе. Иако се све формално одвија у оквиру постојећег споразума НОРАД, оперативни баланс би се у том сценарију јасно померио ка америчкој страни.

Ако би Канада увела другачији тип авиона са другачијом електроником, начином размене података и интеграцијом наоружања, свако пресретање захтевало би додатну координацију и веће ослањање на америчке капацитете. Управо ту лежи кључ америчког аргумента о интероперабилности: заједничка одбрана функционише најефикасније када обе стране користе исти систем.

Са друге стране, канадска влада има сопствену рачуницу. Првобитно процењена цена целог програма значајно је порасла, а рокови испоруке су продужени. Због тога је покренуто преиспитивање посла, уз намеру да се преузме првих 16 већ плаћених авиона, док би се одлука о преосталима доносила после додатне анализе.

У том тренутку појавила се и алтернатива из Шведске. Понуда Грипена не своди се само на авион, већ на обећање широке локалне производње и хиљада нових радних места у Канади. За политичаре у Отави то је снажан аргумент: улагање у одбрану које се директно враћа кроз домаћу индустрију.

Дилема је зато двострука. Ф-35 доноси максималну војну усклађеност са САД и највиши ниво интеграције у заједнички систем одбране. Грипен нуди већу индустријску самосталност и економски ефекат унутар земље, али уз цену слабије техничке повезаности са америчком страном.

У позадини свега је питање како ће изгледати северноамеричка противваздушна одбрана у наредних неколико деценија. Ако обе државе користе исти тип авиона, НОРАД остаје готово неприметна заједничка кичма одбране. Ако Канада изабере другачији пут, сарадња остаје, али уз веће и видљивије америчко присуство на небу изнад Канаде и уз потребу нових правила заједничког деловања.

Новине Торонто

US warns they will send fighter jets into Canadian airspace if F-35 deal doesn’t go through