Београдски метро, пројекат чија је прва линија најављена још 2018. године, и даље изазива полемике због начина набавке возова. Како је објавио недељник 'Радар', француској компанији 'Алстом' је поверен посао за 32 метро композиције по цени од 31 милион евра по возилу, док је немачки 'Сиеменс', који има фабрике у Крагујевцу, заобиђен. За поређење, Лондонски метро је пре седам година набавио 94 'Сиеменс'-ове композиције по цени од око 18 милиона евра по комаду, што значи да Србија плаћа око 70 одсто више за сваки воз.

У тексту дописника 'Радар'-а из Лондона Зорана Радовановића наводи се да пројекат прати и низ уговора са кинеским фирмама за ТБМ машине, потребне за бушење тунела, као и куповина трамваја од турских и швајцарских произвођача.

Поново тек што није: 

Мали прву линију метроа најављује за 2030. године

Истиче се да се све одвија без међународног тендера, што је изазвало питања о транспарентности и евентуалним економским последицама за домаћу индустрију. Критичари тврде да је држава својим одлукама „саботирала“ Сиеменс како би могла ангажовати француске и кинеске добављаче.

Синдикални представници и стручњаци истичу да би укључивање 'Сиеменс'-ових фабрика у Крагујевцу обезбедило радна места и дугорочне користи за домаћу привреду, док из 'Сименс''а наводе да не коментаришу текуће набавке и аранжмане трећих страна. Истовремено, пројекат је вишеструко каснио: железничка веза између 'Сиеменс'-ових фабрика и пруге Крагујевац–Лапово, која је од стратешког значаја, почела је да се гради тек 2024, а рок за завршетак још није известан.

И поред тога, власти наглашавају да су финансијски протоколи и уговори са 'Алст-омом и кинеским партнерима омогућили наставак градње метроа, после више од деценије одлагања. Ипак, набавка возова и опреме, по вишим ценама и ван конкурентског тендера, наставља да буде тема критика и питања у јавној дебати о транспарентности, економским ефектима и стратешким одлукама на једном од највећих инфраструктурних пројеката у Србији.

Време