Српска православна црква данас слави Часне вериге Светог апостола Петра. Овај празник, уписан подебљаним словом у црквеном календару, свечари узимају и за крсну славу.
Када је Ирод бацио у тамницу апостола Петра, апостол је био окован у двоје вериге. Док је ноћу апостол спавао између двојице војника, анђео Господњи куцнуо га је у ребра, пробудио га и извео, а вериге су спале са њега.
Цео Јерусалим је чуо за ово и неки хришћани кришом су узели те вериге и чували их код себе. Апостол Петар је по изласку из тамнице отишао у друге крајеве да проповеда реч Божју и више се није појављивао у Јерусалиму. А вериге су добиле целебну силу од апостолског тела да исцељују од болести и изгоне зле духове.
Пут часних верига
Верници су чесне вериге побожно поштовали и клањали им се. Брижљиво су их чували, предавајући их наслеђем из нараштаја у нараштај. Тако су доспеле до руку Пресветог Јувеналија патријарха Јерусалимског. А када је благочестива царица Евдокија, супруга цара Теодосија Млађег, дошла у Јерусалим и ту подигла многе цркве, патријарх Јувеналије јој је, видевши њену побожност и богољубље, пред њен повратак у Цариград даровао многе свете ствари, међу њима и часне и чудотворне вериге.
Царица их однесе у Цариград и једне свете вериге даде у храм Светог апостола Петра у великој цркви Свете Софије, а друге посла у Рим својој ћерки Евдоксији, удатој за западног римског цара Валентијана Трећег. Она подиже на гори Ексквилиској цркву у име Светог апостола Петра и у њој положи вериге.
У Риму су се нашле и друге вериге Светога Петра, оне којима га је Нерон мучитељ везао. И те вериге су биле положене са оним донесеним из Цариграда.
Политика, Јована Миловановић
Ауторска права Радио Оаза 2026