Овакви иступи, који у свакој уређеној држави представљају кривично дело, нису наишли на осуду у редовима блокадерске опозиције - напротив, уследили су покушаји њиховог релативизовања и оправдавања.

Посебно узнемирујући део Ђајићевих иступа односи се на ширење бруталних и доказиво лажних оптужби о наводном „снајпер сафарију“ у Сарајеву, што представља једну од најмонструознијих измишљотина које су се икада појавиле у домаћем јавном простору. У тим објавама председник Србије се не само вређа, већ се систематски дехуманизује, уз наративе који имају за циљ да створе атмосферу линча и оправдају најекстремније облике насиља.

Ђајић се, притом, јавно хвали и вишедеценијским „ратним другарством“ са Аидом Ћоровић, особом која је у јавности позната по кампањама усмереним на делегитимизацију државе Србије, њених институција, симбола и националног идентитета. Управо та чињеница додатно осветљава идеолошки и политички оквир у коме настају овакве поруке.

Уместо јасне и недвосмислене осуде, део блокадерске опозиције покушава да овакве иступе представи као „политички говор“, чиме се опасно померају границе прихватљивог у јавном дискурсу. Јавни позиви на убиство, претње и ширење најстрашнијих лажи не могу бити ни мишљење, ни критика, нити део легитимне политичке борбе.

Све то указује на опасан образац понашања: систематско таргетирање председника државе, стварање атмосфере у којој се насиље нормализује и у којој се екстремни говор мржње представља као дозвољено, па чак и пожељно средство политичког деловања. 

У демократском друштву, неслагање и критика су легитимни. Позиви на убиство, претње и монструозне лажи - нису. Њихово оправдавање представља директан удар на друштво, правни поредак и елементарну људску пристојност.

Погледајте ВИДЕО 

Политика