О томе ко је Миле из песме о лајковачкој прузи, у својој књизи успомена "Железнички чвор Лајковац и Лајковчани", пише и Божидар Радојичић (1926), који тврди да је у питању доктор Миодраг Миле Банковић, дугогодишњи лајковачки лекар.
Наводе Моме Капора су оспорили и књижевник Родољуб Степановић, родом из мионичког села Ракари, и електроинжењер Александар М. Миловановић, пореклом Љижанин.Они кажу да је за колубарске сељаке пруга била "спас од блата из којих се ни запреге нису лако чупале", као и да је "сем истине да Срби у том крају једу рибу само кад посте, а то чине ретко, све друго шегачење са Колубарцима и сељацима".
"Миле је ишао пругом, као и сви ми из колубарског краја, јер смо бежали из блата на тај камени насип, па је Миле у песми представник колубарског сељака и Колубараца", сматра Степановић.
Он подсећа да је реч о "прузи уског колосека од Београда, преко Ужица до Сарајева, а оданде и до мора. Тај аустријски изум, железна нит проврзена кроз планине, клисуре, вароши и паланке, кроз оранице око Колубаре и кроз Лајковац, створила је од њега велико железничко раскршће".
О томе како је песма "Иде Миле лајковачком пругом" постала хит сведочи Томислав Бајић, један од двојице интерпретатора народних песама познатијих као "браћа Бајић", родом из лајковачког села Јабучје.
Томислав је ту песму "лансирао" на плочи снимљеној 1981. године.
"Песма је настала између 1908, када је прорадила лајковачка пруга уског колосека, и 1954. када сам је први пут чуо", каже Бајић и наводи да је та песма снимљена по наговору оперског певача Живана Сарамандића, са којим се Томислав знао из гимназијских дана у Аранђеловцу, одакле је Сарамандић.
Додатном "гланцу" песме, са рефреном "суво сено кошено...", доцније је допринео Предраг Живковић Тозовац, који се "тада дружио са познатим политичарем Дражом Марковићем, па је и због тога, поред доброг певања, био миљеник РТВ станица".
"Песма 'Иде Миле лајковачком пругом' била је веома заступљена у радио и ТВ програмима и популарна међу слушаоцима и гледаоцима", сведочи Бајић. Било како било, о Лајковцу и лајковачкој прузи се, захваљујући песми "Иде Миле...", чуло и у Аустралији, Америци, на Новом Зеланду...
У својој песми набрајалици Лајковац помиње и Горан Бреговић, а роман "Лајковачка пруга" написао је "српски Гогољ", лајковачки књижевник Радован Бели Марковић.
Бранко Вићентијевић,
Ваљево