Због њих је установљено и велико водоосвећење.

Катихумени су се после крштења први пут причешћивали, па је једнодневни пост за њих био и телесна припрема. Из солидарности са катихуменима, верници су прихватили да посте једини дан између Божића и Богојављења.

У народу је назван Крстовдан, баш због масовних крштавања катихумена.

Крстовдан уочи Богојављења је посни дан, без обзира на то у који дан ‘пада’, зато се у народу каже “Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости”.

Овај празник претходи великом празнику Богојављењу и затим Светом Јовану - Јовањдану, који су у црквеном календару уписани црвеним словом.

У неким крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, верује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.

Према народним обичајима у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа. Верује се да ко вечерас сачека поноћ и небо му се отвори, биће му испуњена једна жеља.

Девојке су на данашњи дан предвече одлазиле на реку и уплитале стабљике босиљка, а затим се враћале кући верујући да ће те вечери уснити будућег вољеног.