Имао је око 30 година, а предање бележи да су му последње речи биле: „Господе, не урачунај им грех овај“.

Сматра се првим хришћанином који је страдао због вере и због тога носи име Првомученик Стефан.

У хришћанској традицији остао је симбол постојаности, храбрости и оданости вери. У Србији је овом свецу посвећено више од 40 храмова.

Свети Стефан и Немањићи

Име Стефан потиче од грчке речи „степханос“, што значи венац или круна, па се име тумачи као „овенчани“.

Према појединим записима, Свети Стефан Првомученик био је крсна слава династије Немањић и заштитник владара из ове лозе.

Стефан Немања био је први српски владар који је свом имену додао име Стефан, а касније су то чинили и сви владари из династије Немањић, како због традиције, тако и због симболике самог имена.

Име Стефан имало је значење владарске титуле и сматрало се потврдом права на престо, па се често поистовећивало са појмом краља или цара.

Код првих Немањића лик Светог Стефана налазио се на реверсу владарских печата, као и на кованом новцу.

Обичаји

На данашњи дан у прошлости се из куће износила божићна слама донета на Бадње вече.

Није се бацала, већ се одлагала у ракље, пчелињаке, винограде, воћњаке, кокошињце или помоћне објекте.

У Војводини се божићна слама уклањала већ током ноћи, у првим сатима Стевандана.

Тај посао су обављале жене, у тишини, како се, према веровању, не би „чуло“ да Божић одлази.

Република Српска обележава Стевањдан као своју славу од 9. јануара 1992. када је у Сарајеву, у хотелу "Холидеј Ин", проглашена Српска Република БиХ. У Сарајеву је, 24. октобра 1991. године, одржана и прва скупштина српског народа Босне и Херцеговине, која је касније прерасла у данашњу Народну скупштину Републике Српске.